Tradicionalne banke pred krizom identiteta do 2030. godine

Srpski bankarski sektor ostvario je rekordnu dobit od 1,5 milijardi evra u 2024. godini, uz 20 odsto prinosa na kapital i tri procenta na aktivu. Sektor je visoko likvidan, sa najnižim nivoom problematičnih kredita od 2008. godine – svega 2,3 odsto. Međutim, dok su kamatne margine i rast depozita glavni izvori dobiti, kreditiranje privrede stagnira.

Redovni profesor Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović kaže da digitalizacija i veštačka inteligencija menjaju poslovni model i u bankama – manuelni rad se smanjuje, a banke koje se ne prilagode mogle bi do 2030. godine upasti u krizu identiteta. U razgovoru za Biznis.rs on govori o bankarskom tržištu, digitalizaciji i konsolidaciji sektora, kao i o uticaju monetarne politike na konkurentnost privrede.

Kako ocenjujete trenutno stanje bankarskog tržišta u Srbiji? Da li je sektor stabilan i u kojoj meri je otpornost banaka na spoljne šokove ojačana u poslednjih nekoliko godina?

– Kao hiperprofitabilno i granitno stabilno. Ostvarena dobit srpskog bankarskog esnafa u 2024. godini za svaki je respekt. Međutim, visina dobiti ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Verujem da je i najveća od 2000. godine i internacionalizacije domicilnog bankarstva, kao i da će se takav trend nastaviti i krajem obračunskog perioda tekuće godine. Banke su u prethodnoj godini ostvarile dobit od oko 1,5 milijardi evra pre oporezivanja, sa vanredno visokim repernim pokazateljima profitabilnosti: oko 20 odsto prinosa na kapital i nekih tri odsto prinosa na aktivu.

Istovremeno, bankarski sektor je i natprosečno stabilan, uz mali broj problematičnih kredita, visoku likvidnost i dobru kapitalizaciju. Nakon pandemijskog perioda stepen kapitalne adekvatnosti konstantno zadržava iznad 21 odsto u odnosu na zakonski minimum od osam odsto, racio likvidnosti premanentno povećava sa 2,2 na respektabilnih 2,5 odsto, a problematične kredite spušta na nikad niži nivo od svetske finansijske krize 2008 godine – 2,3 odsto.

Činjenica je da kod nas komercijalna bankarska industrija “kraljevski” zarađuje, međutim, u okruženju visokih kamatnih stopa i visoke inflacije, dominantnom od 2022. godine u takozvanom postpandemijskom periodu, i finansijske institucije širom sveta su zabeležile neuobičajeno visoku profitabilnost. Kao da su “bolje reagovale na vakcinu”. Recimo, prinos na kapital banaka u evrozoni porastao je na približno 10 odsto u 2023. i 2024. godini, u poređenju sa oko sedam odsto u 2022. i svega jedan procenat u 2021. godini.

Kako objašnjavate ovakva kretanja i rezultate domaćeg bankarskog sektora?

– Činjenicom da su bankarske kamatne margine znatno proširene od 2022. godine, kao i da su bile realno pozitivne. Zatim, signifikantnim rastom depozita koji je permanentno produkovao snažnu likvidnost sektora. Ne tako snažnim rastom kreditne aktivnosti, koliko rastom plasmana u REPO i trezorske zapise. Na koncu svega, vrlo značajnim i dinamičnim rastom prihoda po osnovu bankarskih naknada i provizija. 

U pomenutom periodu rast kamatnih stopa na kreditne plasmane banaka beležio je brži tempo u odnosu depozitne kamatne stope. Pozitivan jaz između aktivnih i pasivnih stopa, odnosno kamatna margina, skočio je na oko 4,5 odsto u odnosu na jedan do dva procenta pre 2022. godine. Pravi zamajac bankarske likvidnosti predstavljao je nadpropcionalni rast depozita u poslednjih nekoliko godina. Trend je započet početkom 2023. godine, usled viših i atraktivnijh kamatnih stopa na štednju.

Na drugoj strani, kreditni rast je počeo značajnije da ubrzava tek sredinom prošle godine, nakon stagnacije tokom 2023. i početkom 2024.  Drugi njegov nedostatak leži u činjenici da ga je u 2024. i početkom 2025. godine predvodio segment poslovanja sa stanovništvom. Stambeni i gotovinski krediti porasli su za ukupno oko 1,4 milijarde evra tokom 2024. godine, znatno više od rasta ostvarenog u segmentu poslovanja sa privredom od 0,8 milijardi evra.

Manja potražnja za kreditiranjem privrede, zajedno sa većom raspoloživošću likvidnosti (potekle od iznad proporcionalnog rasta depozita) omogućila je bankama od kraja 2022. do kraja 2024. godine da investiraju u REPO operacije i trezorske zapise kod banaka, koji su porasli sa oko 3,5 milijardi na gotovo 11 milijardi evra. Ispod proporcionalni rast privrednog kreditiranja sa istovetnim trendom deklinacije su činjenice koje nas, svakako, ne mogu obradovati.

A koliko je stiglo od naknada i provizija?

– Prihodi po osnovu naknada i provizija porasli su za 17 odsto međugodišnje, gotovo na 1,2 milijarde evra, naspram rasta rashoda po istom osnovu od 11 odsto na približno 0,4 milijarde evra. Konzistentni trend visokog porasta prihoda po ovom osnovu se nastavlja i sve je dominantniji. Između 2019. i 2024. godine prihod po osnovu naknada i provizija je udvostručen, uprkos sve većim ulaganjima banaka u automatizaciju i digitalizaciju svojih procesa.

Još jedan, ali ništa manje bitan, generator esnafske profitabilnosti predstavljaju elektronska plaćanja koja postaju sve dominantnija u Srbiji. Ukupna plaćanja na POS terminalima dostigla su približno 11,6 milijardi evra, što je za oko 150 odsto više nego 2020. i čak za 430 procenata više nego 2016. godine, dok su instant plaćanja (IPS) dostigla vrednost veću od devet milijardi evra u 2024, oko pet puta više nego u 2020. godini.

Očigledno je da se građani sve manje oslanjaju na gotovinu, budući da je povlačenje sredstava sa bankomata i bankarskih šaltera gotovo stagniralo, odnosno palo u realnom iznosu, i to u istom periodu.

Kako digitalizacija menja bankarski sektor? Da li su digitalne banke i fintech rešenja ozbiljna konkurencija tradicionalnom bankarstvu i kakve su perspektive banaka u Srbiji u tom pogledu?

– Perspektive su vrlo “džez“! Predviđanja su da će se banke koje budu istrajavale na tradicionalnom stilu najkasnije do 2030. godine naći u krizi identiteta i da će udar na solventnost teško preživeti. Banka će ostati banka, ali u pojedinim sektorima oportuno je da ide u korak s vremenom i digitalizuje se, prevashodno kada je u pitanju bankarstvo na malo.

Konzervativni format bankarske ekspoziture već trpi najveće promene svođenjem manuelnog rada na minimum. Veštačka inteligencija klijentima sve više nudi “šta im treba, kad im treba, u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu”, i to im rešava bez nužnog odlaska u ekspozituru. Njihove potrebe kreira, a da toga gotovo i nisu svesni.

Klijenti su sve više u prilici da plaćaju bez potrebe da kod sebe imaju karticu ili gotovinu. Plaćanja se sve više obavljaju putem mobilnog telefona i sličnih uređaja brzo i efikasno, bez fizičkog pristupa računu, bez korišćenja kartice ili podignutog keša. Digitalna interakcija bi mogla u potpunosti da istisne ljudski kontakt i učini ga skoro nebitnim.

Potpuno je jasno u kom to smeru ide i zbog čega. Naime, troškovi plata zaposlenih su najkritičniji za banku. Konstantni su i stalno rastući, a i neelastični su nadole i u negativnim fazama poslovnih ciklusa banke – kada se poslovna aktivnost smanjuje oni ostaju na istom nivou. U poređenju s njima troškovi automatizacije i digitalizacije poslovnih procesa u bankama vremenom padaju, pored činjenice da su u samom startu i na kratak rok jako visoki. Na duži rok oprema se amortizuje, i sa povećanjem poslovanja i protokom vremena ti se izdaci osetno smanjuju.

Manje-više slično pravilo važi i za softver, ali ne i u svakom pojedinačnom slučaju. Troškovi servisiranja mreže ekspozitura i bankomata su počeli da predstavljaju sve veći balast za poslovne banke, zahvaljujući činjenici da se sve veći deo njihovog poslovanja može smestiti u “mobilni telefon“.

Svoju cenu ima i poslovni prostor?

– Posebno visoka i nekonkurentna u toj matrici se takođe javljaju i izdvajanja po osnovu zakupa poslovnog prostora ekspozitura, sa troškovima transporta novca i trezorskog poslovanja. Dakle, za zaposlene u ekspozituri ostaće samo nerutinski poslovi i kreativni rad, sve ostalo biće zamenjeno kompjuterskim kapitalom.

Na drugoj strani, za društvo i državu višak zaposlenih će stvoriti samo dodatni socijalni i budžetski trošak. Uvećan trošak će se sve više stvarati i za konzumente takvih bankarskih usluga kojima će se, umesto dojučerašnje kompenzacije u vidu nekog oblika depozitne kamatne stope pošto u banci drže svoj novac i pojačavaju njenu likvidnost, naplaćivati naknade za usluge koje im uglavnom nisu neophodne.   

Najmanje promene treba očekivati u sektorima odnosa s privredom. Nove tehnologije omogućiće da se odnos privrednih društava i banaka učini samo racionalnijim, što ne znači boljim i kvalitetnijim.

Kakav je uticaj politike Narodne banke Srbije na poslovanje i profitabilnost komercijalnih banaka, a time i na kvalitet i konkurentnost nacionalne ekonomije? Da li stroža kontrola i monetarna politika ograničavaju kreditnu aktivnost?

– Svakako da naglašena bankocentričnost ne unapređuje konkurentnost nacionalne ekonomije. Međutim, monetarna politika i NBS nikako ne bi trebalo da budu pri vrhu lestvice kada se u nekog upire prst za nedovoljnu konkurentnost i dinamičan privredni razvoj. Stvarna konkurencija u najvećoj meri postoji i regulator je do sada nije sprečavao, naprotiv. Komercijalno bankarsko tržište je, bez sumnje, najsređeniji segment u panelu ukupnog nacionalnog privrednog tržišta – regulisano i kapitalno sasvim dobro utemeljeno, dok na svim ostalim više “curi”.

U ovom trenutku zaista ne vidim značajniji prostor za specijalne intervencije u pogledu revizije Zakona o bankama ili dodavanja nekih klauzula, koje bi učinile vidljiviju “varnicu” i razbuktale domicilnu kreditnu podršku i aktivnost. Monetarne vlasti prate aktuelne promene komunitarne bankarsko-finansijske legislative EU i uglavnom pravovremeno reaguju usklađivanjem domicilne. Poslednji dobar primer za to su usklađivanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Mislim čak da se pojedinim “labavljenjima” standarda, koja bi trebalo da budu unapređenje u pogledu toga ko može da kupuje ili osniva banku kod nas, u odnosu na početna pravila više izgubilo nego dobilo. Davanjem dozvola pojedinim bliskoistočnim, post-sovjetskim, pa i kineskim bankama nije se mnogo dobilo. Više je “ulivena voda u vino” nego što je oplemenjena nacionalna bankarska scena. Ne moramo tu baš da trčimo. Više je trebalo posvetiti pažnje, recimo, da dva francuska bankarska titana ne odu, ako smo uopšte i mogli da ih zadržimo.

Što se tiče aktuelne monetarne politike, ne mislim da je ona posebno oštra i restriktivna. Mislim čak da se NBS trenutno ponovo nalazi u nekom vidu takozvanog režima ublažavanja (easing mode) uz veliku opreznost, kao uostalom i najveći broj centralnih banaka u svetu.

Kakva su Vaša očekivanja za 2026. godinu kada je reč o rastu bankarskog sektora u Srbiji? Da li možemo očekivati nove akvizicije, inovacije ili promene u regulatornom okviru?

– Neće se mnogo toga promeniti. Sektor će i nadalje beležiti zavidnu profitabilnost sve više se okrećući veštačkoj inteligenciji i digitalizaciji procesa. U pogledu njegove stabilnosti tek ne vidim probleme.

Sistemski značajne banke su stabilne kao Fort Knox i zavidno kapitalizovane. Za njima je i državna banka Poštanska štedionica, koja za razliku od predhodnih državnih iskustava i prakse nikako ne pokazuje destabilizujuće signale i faktore, naprotiv – ide gotovo odmah iza najvećih, držeći korak u pogledu relevantnih racija poslovanja i tehničko-tehnološke opremljenosi i razvoja. 

Određeni broj manjih domicilnih bankarskih entiteta, koji se dominantno bave platnim prometom i elektronskim uslugama, veličinom portfolija nemaju kritičnu težinu koja bi na bilo koji način mogla ugroziti nacionalni bankarski sistem.

Autor: Ljiljana Begović

Tekst je objavljen u novembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs