Transparentnost javnog duga – ključ za stabilnost i poverenje investitora

Javni dug, koji se do kraja decenije projektuje na skoro 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, nadmašujući čak i vrhunce iz perioda pandemije, predstavlja sve veći izazov za vlade širom sveta, posebno u ekonomijama u razvoju i zemljama sa tržištima u nastajanju.

Povećani troškovi servisiranja duga i smanjen manevarski prostor u budžetima dovode do manje resursa za socijalne programe i investicije, smanjene sposobnosti za odgovor na ekonomske šokove i viših troškova zaduživanja, piše Yan Liu u najnovijoj analizi objavljenoj na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Opasnost skrivenog duga

Pored izdavanja novih dugova, zemlje se sve više oslanjaju na složene i neprozirne oblike finansiranja. Novi dužnički instrumenti, kao što su garantovani i kolateralizovani ugovori o dugu povezani sa javno-privatnim partnerstvima, državnim preduzećima (SOE) i penzionim fondovima, postali su uobičajeni. Zbog svoje novine i složenosti, veliki deo duga ostaje skriven od kreatora politika i javnosti, često izlazeći na videlo tek kasno, tokom procesa restrukturiranja duga.

Kada se otkrije, skriveni dug može narušiti poverenje u vladu, njene podatke i administrativne kapacitete da pruži tačnu sliku finansija zemlje. To može dovesti do viših troškova zaduživanja, a ako je veličina skrivenog duga značajna, može ugroziti održivost duga i potencijalno izazvati dužničku krizu. Jednostavno rečeno, ne možete upravljati onim što ne vidite.

Zakon kao temelj transparentnosti

Ključnu ulogu u rešavanju problema skrivenog duga igra zakon. Zakoni definišu ko može potpisati validan ugovor o zajmu u ime zemlje i pod kojim uslovima se državni resursi mogu koristiti kao kolateral. Međutim, u mnogim slučajevima, zakoni o javnom dugu ostaju neadekvatni, nejasni ili se loše primenjuju.

Nedavna revizija pravnog odeljenja MMF-a (Međunarodnog monetarnog fonda) o zakonodavstvu u vezi sa dugom otkrila je velike praznine u 85 zemalja. Na primer, manje od polovine anketiranih zemalja zakonom zahteva upravljanje dugom i fiskalno izveštavanje, što znači da nijedna vladina agencija nije odgovorna za upravljanje dugom. Ponekad je pravna definicija javnog duga preuska i isključuje državna preduzeća ili određene vrste zaduživanja, poput podnacionalnih kredita, što omogućava da se neki oblici duga akumuliraju van bilansa, bez nadzora.

Važno je da državne revizorske institucije imaju ovlašćenje da sprovode revizije javnog duga i izveštavaju o njima.

Put napred: zakoni, primena i konsenzus

Da bi se prevazišao izazov skrivenog duga, zemlje moraju preduzeti ključne korake:

• Doneti zakone o upravljanju javnim dugom koji predviđaju obelodanjivanje duga: Snažan pravni okvir treba da definiše šta se smatra javnim dugom, ko može da se zadužuje i šta mora biti obelodanjeno.

• Sprovoditi te zakone: Čak i dobre zakone treba primeniti u praksi, jer su zakoni dobri onoliko koliko su dobri sistemi i institucije koje ih sprovode.

• Koristiti pravnu reformu kao most za izgradnju konsenzusa i usklađivanja: Pravna reforma može transformisati transparentnost duga iz kratkoročnog političkog izbora u dugoročnu javnu obavezu. Iskustvo pokazuje da se reforme implementiraju i brane kada su uključene sve zainteresovane strane – vlada, civilno društvo, međunarodne organizacije i kreditori.

Uloga MMF-a

MMF je tokom godina sprovodio opsežan rad na transparentnosti duga. Njihov dokument iz 2023. godine, „Obelodanjivanje javnog duga“ (Making Public Debt Public), analizirao je faktore koji leže u osnovi nedostatka obelodanjivanja, nalazeći velike praznine u zemljama sa niskim prihodima i ekonomijama u nastajanju, pripisujući ih rastućem udelu netržišnog duga i duga državnih preduzeća.

Politike MMF-a o ograničenjima duga sada zahtevaju detaljnije obelodanjivanje informacija o dugu, uključujući objavljivanje identiteta vlasnika javnog duga zemlje. Pored toga, godišnje „zdravstvene provere“ ekonomija članica (član IV) sada pozivaju na strukturiraniju i transparentniju procenu adekvatnosti podataka, uključujući podatke o dugu.

MMF je takođe pojačao tehničku pomoć i obuku u vezi sa transparentnošću duga, isporučujući preko 200 misija za razvoj kapaciteta samo u oblasti upravljanja dugom u poslednje dve godine.

Na kraju, transparentnost nije samo prikupljanje podataka – ona se tiče pravne jasnoće, institucionalne odgovornosti i javnog poverenja. Ključno je da zemlje urede svoje finansije, a za to je neophodan snažan temelj: pravi zakoni praćeni jakim institucijama koje ih sprovode.