Tražnja za mikrofinansijskom podrškom znatno veća od ponude

Mali privrednici često ostaju uskraćeni za finansijsku podršku banaka jer teško mogu da ispune stroge uslove za dobijanje klasičnih bankarskih kredita. Oni često posluju u uslovima finansijske isključenosti.

Kako navodi NALED u nedavno objavljenoj Sivoj knjizi, ovu prazninu u komparativnim privredama (Rumunija, Mađarska, Slovenija, pribaltičke zemlje, Albanija, Crna Gora, Bosna i Herce govina) često popunjavaju nebankarske mikrofinansijske institucije.

U našoj zemlji Zakon o bankama u članu 5 stav 2 propisuje da niko osim banke ne može da se bavi davanjem kredita, osim ako je za to ovlašćen zakonom. Kaznenim odredbama ovog zakona u članu 136 propisane su kazne zatvora za krivično delo u slučaju suprotnih postupanja.

“Postoji nekoliko nebankarskih društava kapitala (društva sa ograničenom odgovornošću) koja se bave mikrofinansijskim – mikrokreditnim poslovima, ali se, nažalost, zbog nedostajućeg zakona o mikrofinansiranju, njihovo poslovanje može obavljati isključivo posredstvom banaka, koje se formalno pojavljuju kao kreditori, čime se značajno poskupljuje ovaj vid pribavljanja sredstava”, ističe se.

U praksi se mikro krediti odobravaju uglavnom preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima za započinjanje i razvoj poslovanja. Oni se mogu koristiti za kupovinu opreme, obrtnih sredstava, u svrhe likvidnosti ili patentne zaštite, a kreću se u rasponu od nekoliko hiljada evra do najčešće 25.000 evra. Kada za to postanu kreditno sposobni, prelaze na tradicionalne bankarske kredite.

“Prema rezultatima istraživanja, tražnja za mikrofinansijskom podrškom i sredstvima znatno prevazilazi raspoloživu ponudu od strane nebankarskih društava koja se bave ovim poslovima”, dodaje se u Sivoj knjizi.

NALED predlaže regulatorni sendboks

Jedan od načina da se prevaziđu regulatorne barijere je takozvani regulatorni sendboks (eng. regulatory sandbox) – regulatorno sigurno testno okruženje, smatraju u NALED-u.

U pitanju je poseban regulatorni režim koji omogućava privrednim društvima i regulatoru da testiraju, u kontrolisanom okruženju, u skladu sa odobrenim planom i pod nadzorom nadležnog organa, inovativna rešenja ili poslovne modele na ograničenom broju korisnika.

U Evropskoj uniji ovi mehanizmi su najčešće primenjeni u finansijskom sektoru (bankarstvo, FinTech, osiguranje), ali ubrzano počinju da nalaze svoju primenu i na drugim poljima.

“Predlažemo da se izmenama i dopunama Zakona o bankama uspostavi regulatorni sendboks u oblasti mikrokreditiranja, tako što bi se u kontrolisanim uslovima omogućilo neposredno (direktno) mikrokreditiranje, od strane nebankarskih privrednih društava koja obavljaju mikrokreditne poslove, za precizno definisane kategorije mikro i malih preduzeća i preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje tradicionalnih bankarskih kredita”, navodi NALED u Sivoj knjizi.

NBS: Pitanju pristupiti oprezno, temeljno i odgovorno

Narodna banka Srbije (NBS) pitanju mikrokreditiranja, kao potencijalnog oblika finansiranja poslovnih aktivnosti u Republici Srbiji, pristupa oprezno, temeljno i pre svega odgovorno, kažu za Biznis.rs. U tom smislu ukazuju da, pored potencijalnih pozitivnih aspekta ovog oblika finansiranja, koji se, kako smatraju, neretko prenaglašavaju, postoje i negativni aspekti koje je potrebno objektivno sagledavati.

“Naime, uporedna iskustva nisu pokazala nedvosmislenu korist i isključivo pozitivne efekte mikrokreditiranja već su zapravo otkrila značajne rizike koji se mogu materijalizovati. Takođe, potrebno je istaći i da finansijski proizvodi u oblasti mikrokreditiranja gotovo po pravilu nose izuzetno visoke kamatne stope upravo zbog činjenice da lica koja se na ovaj način finansiraju najčešće ne ispunjavaju strože bankarske uslove”, kažu u NBS.

Dodaju da, imajući u vidu navedeno, kao i prirodu mikrokreditiranja, Narodna banka Srbije oprezno pristupa ovoj temi sagledavajući širi kontekst, a pre svega vodeći računa o očuvanju finansijske stabilnosti.

“Konačno, ukazujemo i da je regulatorni sendboks, koji je predviđen Zakonom o platnim uslugama, moguće primeniti pre svega na regulisane oblasti što konkretno kod mikrokreditiranja nije slučaj”, dodaju.

S druge strane, Narodna banka Srbije ističe da je kreditna podrška banaka segmentu mikro, malih, srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) od velikog značaja, jer predstavlja osnovni instrument za podsticanje održivog ekonomskog rasta:

“Pravilno usmerena kreditna politika (kao što su garancijski fondovi i podsticaji) može imati višestruke pozitivne efekte imajući u vidu da ovaj segment generiše značajan deo BDP-a”.

Različite mere u cilju podsticanja kreditiranja MSPP

Narodna banka Srbije je prethodnih godina donosila različite mere u cilju podsticanja kreditiranja MSPP, kao što su, na primer, manji zahtevi za izdvajanjem kapitala za one banke koje plasiraju dinarske kredite ovim preduzećima.

Uspostavljanjem adekvatnog okvira za poslovanje banaka, omogućeno je bankama da prilagode svoju ponudu potrebama ovog specifičnog tržišnog segmenta. Tako danas na tržištu imamo i banke koje svoj poslovni model zasnivaju na kreditiranju ovog segmenta.

“Banke u Republici Srbiji redovno učestvuju i u programima podrške MSPP u saradnji sa međunarodnom finansijskim organizacijama, pri čemu je, primera radi, iz sredstava donacija i formiranog Fonda revolving kredita, u kojem Narodna banka Srbije ima ulogu agenta Republike Srbije, do kraja marta 2025. godine ovom segmentu odobreno 1.432 kredita u ukupnom iznosu od 145,6 miliona evra. Ovaj segment kreditiranja beleži kontinuiran rast u poslednjim godinama, pri čemu je u martu 2025. zabeležen međugodišnji rast u iznosu od 11 odsto”, navode za naš portal.

U decembru 2020. godine usvojen je Zakon o digitalnoj imovini, koji se primenjuje od juna 2021. i koji sveobuhvatno reguliše pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom u Srbiji (virtuelne valute koje su u nadležnosti NBS i investicioni i drugi digitalni tokeni koji su u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti).

“Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini uređen je jedan aspekt grupnog finansiranja kroz mogućnost izdavanja investicionih (digitalnih) tokena, na osnovu kojeg će inovativne kompanije koje su okrenute poslovanju preko interneta moći da prikupljaju sredstva za svoje poslovanje i projekte na olakšani način, na osnovu belog papira koji će odobravati Komisija za hartije od vrednosti”, pojašnjavaju u NBS.

Investicioni tokeni su u praksi zasnovani na realnim projektima i predstavljaju vrstu digitalne imovine koja se izdaje radi prikupljanja sredstava kojima će se finansirati određeni projekat, a koja investitoru daje određeno pravo u odnosu na taj projekat (na primer, učešće u dobiti, i to najčešće u vidu prava na proizvode ili usluge budućeg projekta).

Izdavanje investicionih tokena obično prati Beli papir izdavaoca, koji odgovara prospektu kod izdavanja finansijskih instrumenata u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, s tim što se beli papir izdaje i objavljuje u jednostavnijoj proceduri nego prospekt.

“To izdavanje investicionih tokena čini ih primamljivijim vidom finansiranja, posebno kod inovativnih startapova i malih i srednjih pravnih lica”, poručuju iz NBS za Biznis.rs.