Ukupni osigurani depoziti u Srbiji dostigli 34 milijarde evra

Štednja u bankama u poslednjih deset godina beleži kontinuirani rast. Od 2014-2015. godine štednja u dinarima značajno je porasla – sa nešto manje od dva na oko 10 odsto ukupne štednje, što je rast od skoro 100 milijardi dinara. U istom periodu upetostručena je i štednja u evrima, izjavila je Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS).

“Štednja je najznačajniji izvor finansiranja banaka i ključ finansiranja kreditne aktivnosti. Bez rasta kreditne aktivnosti nema ni privrednog rasta”, istakla je Papadakis na konferenciji „Štednja u bankama i alternative: motivi i navike građana“, koju su u petak organizovale Agencija za osiguranje depozita, Udruženje banaka Srbije i Privredna komora Srbije.

Prema njenim rečima, građani su prepoznali sigurnost bankarskog sektora podržanog stabilnim sistemom osiguranja depozita.

V.d. direktora Agencije za osiguranje depozita Ljubica Pantelić kazala je da je najvažnije da građani znaju da je njihova štednja u bankama zaštićena sistemom osiguranja depozita do 50.000 evra. To je trošak koji snose banke na osnovu svoje zakonske obaveze, a benefit koji koriste klijenti ukoliko dođe do osiguranog slučaja.

Kako je istakla, kontinuiran rast depozita u bankama od 2008. godine do danas dokaz je da poverenje korisnika finansijskih usluga u banke ne jenjava.

“U proteklih 12 meseci ukupni osigurani depoziti porasli su za 8,6 odsto i krajem septembra iznosili su 34 milijarde evra. Osigurani depoziti fizičkih lica zabeležili su najveći rast od čak dve milijarde evra, pa oni i dalje imaju dominantno učešće u ukupnoj sumi. Taj trend pozitivno se odrazio i na Fond za osiguranje depozita. Samo od januara ove godine od redovne naplate premije osiguranja depozita ostvaren je prihod od gotovo 85 miliona evra, što je 9,4 odsto više nego u prvih devet meseci prošle godine”, kazala je Pantelić.

Prema njenim rečima, ukupna sredstva Fonda za osiguranje depozita dostigla su rekordnih 1,14 milijardi evra i u odnosu na kraj 2024. godine uvećana su za gotovo 110 miliona evra.

Ona je podsetila da će od početka naredne godine stopa premije biti smanjena, s obzirom na to da iz Fonda za osiguranje depozita nije bilo isplata u proteklih deset godina, da se predano radilo na njegovoj kapitalizaciji i da je bankarski sistem u celini potpuno stabilan i pouzdan.

“Stopa za obračun redovne tromesečne premije biće smanjena sa 0,15 odsto na 0,10 odsto ukupnih osiguranih depozita u bankama. Na ovaj način želeli smo da pomognemo bankama, odnosno da im kažemo da razumemo da je osiguranje depozita i dalje za njih trošak, iako mi smatramo da je on benefit u celini za društvo i tržišnu disciplinu. S druge strane, uveli smo takođe i obračun premije na bazi rizika banke. Dakle, one banke koje budu pokazivale rizično ponašanje plaćaće veću premiju, dok će one koje budu uvažavale tržišnu disciplinu plaćati manju premiju”, naglasila je Pantelić.

Pored novca građana i drugih kategorija u bankama, koji je zaštićen sistemom osiguranja depozita do iznosa od 50.000 evra, Ljubica Pantelić je ukazala da je manje poznato da su i ulaganja malih neprofesionalnih investitora koji trguju finansijskim instrumentima takođe osigurana do 20.000 evra.

“U slučaju da njihov posrednik na tržištu kapitala zapadne u ozbiljne probleme Agencija za osiguranje depozita pouzdano upravlja Fondom za osiguranje depozita i Fondom za zaštitu investitora, koji predstavljaju dva stuba sigurnosti i dodatne zaštite najranjivijim učesnicima finansijskog tržišta”, rekla je v.d. direktora Agencije za osiguranje depozita.

Koje su alternative štednji?

Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa i zamenik predsednika Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, istakao je da je štednja i dalje ključni stub likvidnosti i najstabilniji izvor finansiranja kreditne aktivnosti domaćeg bankarskog sektora, iako se građani sve više okreću novim vidovima ulaganja, što potvrđuje i tržište investicionih fondova koje je najdinamičniji segment finansijskog sistema.

Istraživanje Erste grupe, koje se ne bavi samo klasičnom štednjom u bankama, pokazalo je da 39 odsto građana Srbije i dalje štedi kod kuće u “slamarici”, a da nekih 33 odsto smatra da štedi tako što čuva novac na tekućem računu u banci.

“Odmah zatim iza toga idu neki ostali proizvodi. Interesantno je recimo da se životno osiguranje pojavljuje sa nekih 13 odsto, a onda su razvrstani različiti oblici štednje tipa aktivna, oročena štednja, a vista, a sve je ispod deset odsto. Svakako, iz godine u godinu dominantno je to kratkoročno čuvanje, negde gde je brzo dostupan novac”, istakla je Tatjana Manojlović, direktor Sektora za retail klijente Erste banke.

Štednja kroz nekretnine, za koje se smatra da čuvaju vrednost novca, zauzima nekih četiri odsto.

“Ispod toga su i dalje investicioni fondovi, plemeniti metali, pa čak i kriptovalute. Reč je o jednom do dva procenta ispitanika koji su naveli da tako odvajaju novac sa strane”, rekla je Manojlović predstavljajući navike štediša u Srbiji.

“Postoje specifičnosti i potencijal da se ogroman prostor oslobodi i omogući stanovništvu ne samo da štedi, već da uradi diversifikaciju svojih ulaganja, oplodi ono što ima i ne gubi vrednost svog novca”, ocenila je ona.

Generalna direktorka Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica Stanislava Petković rekla je da je imovina pod upravljanjem investicionih fondova Srbije u eksponencijalnom rastu i da trenutno iznosi oko dve milijarde evra.