Ulaganje u kriptovalute poslovni promašaj godine

Aleksandar Vlahović je predsednik Saveza ekonomista Srbije. Predsednik je i vlasnik investiciono-konsultantskog preduzeća AV Holding i revizorske kuće UHY Revizija, i član Upravnog odbora Erste banke u Srbiji. Takođe je specijalni savetnik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja u Srbiji, kao i predsednik Odbora za reviziju Wiener Städtische životnog osiguranja u Crnoj Gori.

Poslovnu karijeru započeo je 1987. godine u Ekonomskom institutu. Od 1994. do 2000. godine, Vlahović je bio senior partner u Deloitte Touche Central Europe, kao i Office Managing Partner DT za zemlje bivše Jugoslavije i Lead Valuation Partner za zemlje Balkana. Od januara 2001. do marta 2004. godine bio je ministar za privredu i privatizaciju u vladi Zorana Đinđića.

Od 2006. do 2010. godine Vlahović je bio predsednik Sportskog društva Crvena Zvezda, a od 2006. do 2016. godine bio je potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije.

Pitali smo Aleksandra Vlahovića šta je, po njegovom mišljenju, obeležilo 2022. godinu?

Događaj godine

– Bez ikakve dileme, agresija Rusije na Ukrajinu je događaj koji je obeležio 2022. godinu, a bojim se i godinu koja je pred nama. Svet je u 2021. izlazio iz korona krize, očekivanja su bila optimistična za 2022. godinu, međutim rat u Ukrajini je promenio sve ekonomske prognoze.

Sumorna predviđanja se posebno odnose na Evropu, gde dolazi do značajnog usporavanja rasta i rekordne inflacije, kakva se ne pamti od 70-tih godina prošlog veka. Rast cena hrane i energenata, uporedo sa prekinutim lancima snabdevanja, preti da najveće ekonomije EU gurne u recesiju. Opasnost od stagflacije je izražena.

Ličnost godine

– Šire posmatrano, ličnost godine je svakako Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine. Ako pažnju usredsredimo na ekonomiju, onda je to predsednik Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel (Jerome Powell) koji je, za razliku od Evropske centralne banke (ECB), na vreme zaoštrio monetarnu politiku Sjedinjenih Američkih Država snažnim podizanjem kamatnih stopa. Otuda se danas u SAD već vidi da je inflacija dostigla svoj vrhunac, a restriktivnija monetarna politika nije značajnije uticala na privredni rast.

Najbolji poslovni potez godine

– Teško je izdvojiti pojedinačne poslovne poduhvate, međutim generalno svi investitori koji su tokom 2021. godine, pa sve do početka rata u Ukrajini, investirali u energente (kupovina unapred električne energije, tečnog gasa, uglja) i drugu berzansku robu, ostvarili su ogromne profite.

Poslovni promašaj godine

– U globalnim okvirima to je, bez dileme, niz implementiranih pogrešnih odluka kompanije Facebook i njenog dominantnog vlasnika. Preimenovanje, kupovina drugih platformi (WhatsApp, Instagram) pogrešni razvojni projekti, doprineli su da vrednost akcija, u poređenju sa početkom godine, padne za više od 60 odsto.

Takođe, to je i ulaganje u kriptovalute. Bankrot mnogih platformi za trgovinu kriptovalutama je, u suštini, pokazao da je ovaj neregulisani deo finansijskog tržišta skopčan sa nizom rizika i prevarnih radnji, na šta su mnogi ozbiljni ekonomisti na vreme ukazali.

Očekivanja u 2023. godini

– U 2023. godini čeka nas dalje usporavanje globalnog privrednog rasta. Srpska ekonomija ulazi u narednu godinu sa preovlađujućim negativnim trendovima: opadanje privredne aktivnosti, visoka inflacija, visoki spoljni deficiti i očekivana stagnacija na tržištu rada. Otuda se projekcije privrednog rasta u Srbiji kreću u rasponu od dva do 2,5 procenata. Naravno, na tempo ekonomske aktivnosti dominantno će uticati konjuktura u ključnim evropskim privredama, kao i geopolitička situacija.

Ulazimo u godinu velikih neizvesnosti, te je stoga veoma važno da se projektovani budžetski deficit od 3,4 odsto održi na tom nivou, te da se ostvari plan kapitalnih investicija od sedam procenata. Vlada će morati da definisanim programima pomoći podrži stanovništvo, ali očekujem da ta pomoć bude usmerena ka onima kojima je potrebna, te da će se napustiti politika helikopter novca.

Drugim rečima, nadam se da će fiskalna politika biti odgovorna, u skladu sa definisanom fiskalnom strategijom, te da će biti sinhronizovana sa postojećom, restriktivnom monetarnom politikom.