Zašto stranci ne mogu lako da iznesu novac iz Srbije?

Za mnoge strane državljane koji zarade novac u Srbiji, put od računa u domaćoj banci do računa u inostranstvu često nije tako jednostavan kao što na prvi pogled izgleda.

Iako je transfer novca iz Srbije u inostranstvo moguć, naročito kada je reč o nerezidentima, praksa pokazuje da banke gotovo uvek postavljaju dodatni uslov – pribavljanje poreskog uverenja kojim se potvrđuje da su sve obaveze prema državi izmirene.

Prema rečima advokata kancelarije Stojković Advokati takva situacija najčešće pogađa nerezidente koji su u Srbiji ostvarili određene prihode ili stekli imovinu, pa potom žele da sredstva prebace u zemlju u kojoj žive. Do novca dolaze na različite načine: nasleđivanjem, prodajom nekretnina, sudskim postupcima ili drugim pravnim transakcijama. Iako su zakoniti vlasnici tih sredstava, kada pokušaju da ih prebace na račun u inostranstvu često se suočavaju sa administrativnim procedurama koje mogu potrajati.

„Prva prepreka obično se pojavljuje u banci. Finansijske institucije po pravilu zahtevaju da nerezident dostavi poresko uverenje koje izdaje Poreska uprava. Bez tog dokumenta banke najčešće ne žele da izvrše međunarodni transfer sredstava“, navode advokati.

Oni dalje objašnjavaju da razlog za takav zahtev nije proizvoljan i da pravila deviznog poslovanja u Srbiji predviđaju kontrolu finansijskih tokova između rezidenata i nerezidenata.

„Država na taj način želi da bude sigurna da su svi prihodi ostvareni u zemlji pravilno oporezovani pre nego što novac napusti domaći finansijski sistem. Poresko uverenje zato ima važnu funkciju da potvrđuje da lice nema neizmirene poreske obaveze i da su svi porezi povezani sa konkretnim prihodom već plaćeni. U praksi to znači da banka tek nakon dobijanja takvog dokumenta može da odobri transfer sredstava na račun u drugoj državi“, objašnjavaju pravnici.

Pre nego što uopšte pokrene postupak za dobijanje poreskog uverenja, nerezident mora da ispuni još jedan važan administrativni uslov, odnosnoda dobije PIB (poreski identifikacioni broj u Srbiji). Taj broj omogućava Poreskoj upravi da evidentira lice u poreskom sistemu, proveri da li postoje eventualne poreske obaveze i prati poreski status u vezi sa prihodom koji je ostvaren u zemlji.

Postupak dobijanja PIB-a obično nije komplikovan. Podnosi se zahtev nadležnoj filijali Poreske uprave, a nakon registracije lice dobija broj koji se koristi u svim daljim poreskim postupcima.

Jedan od najvažnijih delova celog procesa jeste dokazivanje porekla novca koji se prenosi u inostranstvo. Dokumentacija koja se dostavlja zavisi od toga na koji način su sredstva stečena.

„Kada je novac stečen nasleđivanjem, potrebno je dostaviti pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i dokumentaciju koja potvrđuje da je porez na nasleđe obračunat i plaćen. Uz to se često prilaže i potvrda da je poreska obaveza izmirena“, navode advokati.

Druga česta situacija odnosi se na prodaju nepokretnosti. U takvim slučajevima Poreska uprava obično traži kupoprodajni ugovor kojim se dokazuje transakcija, rešenje o porezu na prenos apsolutnih prava, kao i dokumentaciju o eventualnom porezu na kapitalnu dobit. Takođe se može zahtevati potvrda da su svi porezi povezani sa nekretninom, uključujući porez na imovinu, uredno plaćeni.

Ukoliko je novac stečen po nekom drugom osnovu, spisak dokumentacije može biti drugačiji. U pojedinim slučajevima dostavljaju se različiti ugovori, sudske odluke, poreska rešenja ili potvrde o plaćenim obavezama. Poreska uprava ima pravo da zatraži i dodatne dokumente kako bi proverila da li postoje neizmirene obaveze prema državi.

„Paralelno sa poreskom dokumentacijom, banke obično zahtevaju i određene finansijske papire. To najčešće uključuje ugovor o otvaranju i vođenju računa, potvrdu o stanju na računu, izvod iz banke, kao i dokumentaciju koja potvrđuje poreklo sredstava. Ovi podaci služe kao osnova za pripremu zahteva za izdavanje poreskog uverenja“, pojašnjavaju propise advokati kancelarije Stojković Advokati.

Sam zahtev za izdavanje poreskog uverenja podnosi se filijali Poreske uprave koja je nadležna prema sedištu banke u kojoj je otvoren račun. Uz zahtev se prilaže više dokumenata: kopija pasoša, potvrda o PIB-u, dokumentacija koja dokazuje poreklo sredstava, kao i dokumenti koje izdaje banka. Ukoliko postupak vodi advokat ili drugo ovlašćeno lice, potrebno je priložiti i punomoćje.

Iako propisi predviđaju da se poresko uverenje izdaje u relativno kratkom roku, u praksi se postupak neretko produžava. Razlog su dodatne provere poreskih obaveza, ali i situacije u kojima Poreska uprava traži dopunu dokumentacije kako bi utvrdila sve relevantne činjenice.

Zbog toga stručnjaci često savetuju da se dokumentacija pripremi pažljivo i unapred, kako bi se izbegla dodatna odlaganja.

„Kada su svi koraci ispunjeni, postupak transfera novca iz Srbije u inostranstvo obično se odvija kroz nekoliko faza. Najpre se pribavlja PIB, zatim se otvara nerezidentni račun u banci. Nakon toga prikuplja se dokumentacija koja potvrđuje poreklo sredstava, podnosi se zahtev za izdavanje poreskog uverenja, a po potrebi se dostavlja i dodatna dokumentacija. Kada Poreska uprava izda uverenje, ono se predaje banci koja na kraju odobrava i izvršava međunarodni transfer novca“, zaključuju advokati kancelarije Stojković Advokati.