Bitcoin dostigao novi rekord: Šta stoji iza skoka „digitalnog zlata“?

Bitcoin je u četvrtak ujutru zabeležio novi istorijski maksimum od 111.861 dolara, što je izazvalo dodatno interesovanje investitora i otvorilo pitanje – šta je pokrenulo najnoviji rast i šta nas očekuje u nastavku godine?

Istovremeno je i većina ostalih kriptovaluta bila u blagom plusu, ali u procentima koji nisu zavredili veću pažnju tržišta.

Prema rečima Marka Matanovića, direktora domaće kripto-menjačnice ECD, uzrok novog skoka bitcoina nije jednoznačan, već se radi o kombinaciji više faktora – od geopolitičkih dešavanja, promena u regulativi, pa sve do tržišnih očekivanja.

„Retko kada postoji jedan konkretan razlog. Ovo je zbir više događaja koji se odvijaju poslednjih meseci – kako političkih, tako i ekonomskih. Otkako se Donald Tramp vratio u fokus američke političke scene i u okviru svoje kampanje počeo da šalje optimistične poruke o kriptovalutama, vidimo i konkretne poteze. Na primer, među prvima je bio čin pomilovanja Rossa Ulbrichta, osnivača Silk Roada, što je izazvalo pažnju kriptozajednice“, navodi Matanović u razgovoru za Biznis.rs.

Jedan od ključnih faktora, ističe naš sagovornik, jeste i najava da bi bitcoin mogao postati deo državnih rezervi, što je već donelo konkretne korake u nekim američkim saveznim državama.

„Država Nju Hempšir, recimo, donela je odluku da do pet odsto svojih rezervi može držati u bitcoinu. Takođe, postoji politika u okviru federalnih institucija da se zaplenjeni bitcoini više ne prodaju, već zadržavaju kao deo imovine“, ističe Matanović.

Pored toga, u Senatu SAD pokrenuta je diskusija o regulaciji stablecoina, a posebno se izdvaja Tether (USDT), koji je vezan za američki dolar. „To je način da SAD zadrže dominaciju dolara i u digitalnoj sferi – da Tether, kao najkorišćeniji stablecoin, faktički bude digitalni predstavnik američke valute“, dodaje direktor ECD.

Još jedan važan aspekt je rast institucionalnog interesa za ulaganje u bitcoin, što se sve više olakšava i regulatorno i tehnički.

„Mnoge velike kompanije razmatraju mogućnost da deo svoje bilansne aktive drže u bitcoinu, a taj proces se sve više normalizuje.“

Šta je sa ostalim kriptovalutama?

Iako bitcoin dominira tržištem, rast beleže i druge kriptovalute, ali u manjoj meri.

„Ethereum, Solana, Polygon i drugi veliki projekti rastu, ali su i dalje ispod svojih istorijskih maksimuma. U kriptosvetu pet odsto dnevnog pomaka nije ništa neobično – to su redovne oscilacije“, objašnjava Marko Matanović.

On podseća da se alt sezona – period kada altcoini beleže brži rast od bitcoina – još nije u potpunosti zahuktala. „Mnogo tih projekata ima ozbiljan tehnološki potencijal, ali se i dalje posmatraju kroz prizmu startapa. Neki će uspeti, neki neće. Sve zavisi od njihove primene, usvajanja i vrednosti koju donose korisnicima.“

Kada je reč o dugoročnim očekivanjima, Matanović ostaje optimista.

„Bitcoin sve više postaje digitalna verzija čuvara vrednosti, nešto poput digitalnog zlata, za razliku od altcoina koji rešavaju razne tehničke i industrijske izazove. Bitcoin je sam za sebe i nema konkurenciju u toj ulozi“, naglašava direktor kripto menjačnice ECD i dodaje da se u svetu primećuje pomak u percepciji tradicionalne i digitalne imovine.

„Podatak koji se pojavio, mada još nepotvrđen, govori da više od 50 miliona ljudi u SAD poseduje neki oblik bitcoina, dok je broj onih koji poseduju zlato u padu. Taj prelazak ka digitalnoj imovini je proces koji neće stati“, smatra Marko Matanović.

Na kraju ističe i da američka monetarna politika – odnosno kontinuirano „štampanje“ dolara – utiče na vrednovanje digitalne imovine.

„Ako dolar gubi na vrednosti, onda nominalno sve što je izraženo u dolarima izgleda kao da raste, pa i bitcoin. To nije nužno stvar rasta realne vrednosti“, zaključuje naš sagovornik.