Blagu prednost dajem zaduživanju u dinarima

Saša Mlađenović je finansijski direktor kompanije Karin Komerc MD od 2012. godine. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, a u međuvremenu je stekao bogato iskustvo u finansijskom sektoru.

Učestvovao je u brojnim međunarodnim projektima i sarađivao sa raznim privrednim i finansijskim institucijama kako bi unapredio poslovanje svoje kompanije i doprineo rastu srpske privrede. Poznat je i po aktivnom učešću u razvoju finansijske politike u Srbiji, uključujući promociju poreskih kredita i drugih stimulativnih mera za privredni rast.

Udruženje finansijskih direktora Srbije (UFDS) proglasilo je Sašu Mlađenovića za finansijskog direktora godine 2018. Nagrađen je zbog svoje uloge u sprovođenju finansijske konsolidacije kompanije, čime je Karin Komerc MD postao jedan od tržišnih lidera u građevinskoj industriji Srbije. Trenutno je šef poreskog odeljenja UFDS koje je osnovano 2014. godine u Beogradu, sa ciljem povezivanja finansijskih direktora, podsticanja njihovog profesionalnog razvoja i jačanja njihovog delovanja. Više od 200 članova UFDS upravlja finansijama u kompanijama koje ostvaruju pet milijardi evra prihoda i zapošljavaju 46.000 ljudi.

Pitali smo Sašu Mlađenovića kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Međunarodni monetarni fond procenjuje da će globalni privredni rast u ovoj i narednoj godini biti identičan i iznositi 3,2 odsto, tako da se rast svetske privrede pokazao otpornijim od očekivanog tokom perioda vođenja restriktivnih monetarnih politika, čemu doprinosi smanjenje inflacije. Prema istom izvoru, globalna inflacija usporava istom dinamikom kojom je rasla u prethodnim godinama. Očekuje se da će se vratiti u raspone ciljane inflacije, a samim tim da će doći i do smirivanja cena. Inflacija u maju u Srbiji iznosi 4,5 odsto i nalazi se na gornjoj granici raspona. Što se tiče rasta bruto domaćeg proizvoda u Srbiji, sve je izvesnije da će iznositi 3,5 odsto, a očekivanja su da će se rast dodatno ubrzati u narednim godinama na raspon od 4-5 odsto godišnje.

Što se tiče energenata, MMF ocenjuje da će se cena nafte kretati silaznom putanjom do kraja godine i da će u proseku iznositi oko 79 dolara po barelu. Prema njihovim projekcijama, na pad cene nafte na svetskom tržištu uticaće usporavanje tražnje u Kini i rast proizvodnje zemalja koje nisu članice OPEC+, ali rizik naviše predstavlja zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku. Na osnovu tržišnih fjučersa očekujemo da će cena prirodnog gasa nastaviti umereno da raste do kraja pvog kvartala 2025. godine, dok se očekuje da će cena električne energije umereno porasti nakon oštrog međugodišnjeg pada zbog smanjene tražnje, niže cene prirodnog gasa i povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Nakon značajnog rasta relevantnih kamatnih stopa uzrokovanog visokim stopama inflacije, postepeno će dolaziti do pojeftinjenja novca, odnosno do pada kamatnih stopa. Ne treba očekivati da će se kamate vratiti na nivo od pre dve godine, ali će postepeno padati, tako da je u ovom trenutku opravdano uzimati namenske kredite za određene projekte koji imaju jasno definisanu profitabilnost. Takođe, mera NBS o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite do 31. decembra 2024. godine uticala je da i dalje postoji tražnja za istim.

S obzirom na to da je bankarski sektor izuzetno likvidan i da je u toku dinarizacija finansijskog sistema Srbije, kao i da je izvesno dalje smanjenje referentne kamatne stope, blagu prednost bih dao zaduživanju u dinarima u narednom periodu. Mada, sa druge strane treba pratiti dešavanja i na međunarodnom bankarskom tržištu, kao i dalje kretanje kamatne stope Evropske centralne banke, kretanje kursa koji je stabilan već duže vreme, uzeti ponude i sa fiksnom i sa promenljivom kamatnom stopom, pa izvagati šta se u datom trenutku više isplati.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– U sve po malo – bio bi najtačniji odgovor, a tome bih dodao i ulaganja u državne hartije od vrednosti koje i dalje nose značajne, a sigurne prinose koji su oslobođeni plaćanja poreza na dohodak.

Svako od nas treba da napravi sopstveni portfolio ulaganja, a da pre toga razume u šta ulaže, da odmeri sa jedne strane sigurnost ulaganja, a sa druge strane prinos, jer veći prinos po pravilu nosi veći rizik. Ovome treba dodati i komponentu vremena i dosadašnjeg trenda, jer je pretežno reč o dugoročnim ulaganjima.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Situacija na tržištu rada, kako kod nas tako i u svetu, izložena je velikim promenama. Globalne migracije radne snage bitno menjaju sliku radno sposobnog stanovništva i privreda svake zemlje se prilagođava tim promenama. Svedoci smo sve većeg broja radnika koji nam dolaze iz Indije, Bangladeša i drugih zemalja. Kroz olakšane procedure dobijanja radnih dozvola omogućeno im je lakše zaposlenje u Srbiji, a imajući u vidu da je u pitanju mahom niskokvalifikovana radna snaga potrebno je intenzivno raditi i na njihovoj dokvalifikaciji i na njihovoj inkluziji. Takođe, država uvodi sistem dualnog obrazovanja za deficitarna zanimanja tako da možemo da očekujemo poboljšanje kvaliteta radne snage u narednom periodu.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Veštačka inteligencija i njena primena je naša i sadašnjost i budućnost. Dakle, ona je tu, sve više prisutna u svakodnevnom životu. Treba iskoristiti sve benefite koje pruža u životu i radu, za dalje unapređenje, olakšavanje i ubrzavanje procesa rada. Treba je koristiti u humane svrhe, naročito u domenu medicine, a izbegavati bilo kakvu destruktivnu primenu.