Diverzifikacija ulaganja i izbegavanje kredita u vreme visokih kamatnih stopa

Prosečnom čitaocu kriptovalute deluju kao relativno nov pojam, proizvod još jedne nove tehnologije koja je prethodnih godina osvojila svet i poseduje sposobnost da napravi “lom” na tržištima. Početkom ove godine u Sjedinjenim Američkim Državama Komisija za hartije od vrednosti (SEC) i zvanično je odobrila poslovanje ETF-ova denominovanih u kriptovalutama, čime su i zvanično najveći globalni upravljači kapitalom prihvatili bitcoin i druge digitalne tokene kao legitimno sredstvo za berzansko investiranje.

Aleksandar Matanović je u našoj zemlji verovatno najpozvaniji sagovornik na ovu temu. Njegova kripto menjačnica ECD osnovana je još 2012. godine, što u merilima iznenadnih tehnoloških skokova zapravo već deluje kao daleka prošlost. Njegovi uvidi posledica su pažljivih procena, ali i ličnog iskustva.

Aleksandra Matanovića smo pitali kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Generalno, cene će izvesno nastaviti da rastu, samo je pitanje kojom dinamikom. Kada su u pitanju konkretno cene energenata, to je veoma nezahvalno prognozirati, jer je kod nas to više pitanje politike nego tržišta. Ne očekujem bitne promene kada je u pitanju tržište rada i privredna aktivnost.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Inače nisam ljubitelj kredita, a pogotovo u uslovima visokih kamatnih stopa kao što je sada slučaj. Jedini kredit koji po meni može biti opravdan je stambeni, a i tu treba biti veoma oprezan. Potrošački krediti – nikako. Fiksna kamatna stopa je češće bolja opcija jer znate na čemu ste, iako možda trenutno ima osnova da se nadamo da će kamatne stope padati, pa se rizik sa promenljivom stopom možda isplati. Dokle god je kurs fiksiran nema velike razlike, mada je generalno uvek bolje uzimati kredit u onoj valuti u kojoj su vam i primanja.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Diverzifikacija je uvek najbolja opcija. Ko ima mogućnosti najbolje je da poseduje što više različitih vrsta imovine. Ako moram da izaberem jedno, moj favorit je, kao i uvek – bitcoin.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– To je tema koju slabije pratim, pa mi je teže i da predviđam. Ako bih morao da prognoziram, mislim da će u narednom periodu lakše biti naći dobrog radnika nego dobar posao.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Naslanja se na prethodnu temu, mada ne sa trenutnim efektom. Kratkoročno, ne očekujem da će previše stvari promeniti. Dugoročno, promeniće se skoro sve. Pod pretpostavkom da će biti korišćena za dobrobit čovečanstva, u nekom trenutku nas može uvesti u doba opšteg blagostanja i izobilja.

Ono što me brine je period tranzicije, jer bi mogao biti veoma težak za one koje veštačka inteligencija bude prva zamenila na radnom mestu. Može doći do velikih socijalnih tenzija između onih koji su pomoću AI postali još bolji i efikasniji u svom poslu i onih koji zbog AI više nemaju posao.