Dunav penzijski fond menja investicionu politiku – petina imovine likvidna u 30 dana

Dunav društvo za upravljanje penzijskim fondovima objavilo je da od maja menja investicionu politiku dobrovoljnog penzijskog fonda čijom imovinom upravlja, kako bi maksimiziralo prinos i pravovremeno izvršilo rebalansiranje portfelja u skladu sa stepenom rizika.

Dunav dobrovoljni penzijski fond je fond takozvanog trećeg stuba u koji za privatnu penziju mogu da ulažu kako građani, tako i poslodavci za svoje zaposlene. Uplate su dobrovoljne i ne moraju biti redovne, a pravo na isplatu penzije stiče se sa navršenih 58 godina života.

Ovaj fond ima skoro 100.000 članova i najveći je u Srbiji, a raspolaže imovinom od 28 milijardi dinara. Dve trećine članova su zaposleni preko poslodavaca, dok ostatak čine individualni članovi. Drži skoro 42 odsto tržišnog učešća i u protekloj godini ostvario je rast imovine od 7,6 odsto.

Dunav dobrovoljni penzijski fond je u prošloj godini ostvario godišnju stopu prinosa od 4,83 odsto, što je na nivou proseka industrije. Prinos FOND-exa, indeksa koji predstavlja ponderisani prosek prinosa svih fondova za poslednjih godinu dana iznosi 4,8 odsto, za poslednjih pet godina 4,2 procenata, a istorijski 7,2 odsto.

Struktura imovine članova ovog fonda na kraju prošle godine bila je takva da je nešto više od polovine bilo investirano u državne obveznice, oko četvrtine u akcije, dok su depoziti i novčani računi činili skoro petinu ulaganja. Skoro dve trećine plasmana bilo je u dinarima, skoro 30 odsto u evrima, dok su ulaganja u dolarskom znaku činila oko osam odsto.

Prema novoj investicionoj politici koja stupa na snagu 1. maja ove godine, Dunav društvo za upravljanje meriće uspešnost investiranja sredstava fonda u odnosu na stopu inflacije, a investicioni cilj fonda je da svake poslovne godine ostvari realni rast prinosa, odnosno prinos koji je iznad godišnje stope rasta potrošačkih cena.

U akcije do 30 odsto imovine

Fond će voditi politiku aktivnog upravljanja i efikasnog rebalansiranja portfelja (promene strukture ulaganja), u skladu sa definisanim principima investiranja i tržišnim okolnostima koje obuhvataju definisanje optimalnog balansa između dužničkih hartija od vrednosti i portfelja akcija, definisanje optimalnog nivoa izloženosti prema pojedinim instrumentima i definisanje optimalnog nivoa valutne izloženosti.

Strateška investiciona alokacija podrazumeva da prosečan odnos između investicionih instrumenata koji nose odgovarajući kamatni prinos i akcija u strukturi portfelja bude 80 prema 20 procenata.

U cilju očuvanja imovine fonda i ostvarivanja optimalnog prinosa taktičkom alokacijom je moguće povećanje udela portfelja akcija do maksimalnog iznosa od 30 odsto ukupne imovine fonda, odnosno povećanje portfelja hartija od vrednosti koje nose odgovarajući kamatni prinos do maksimalnog iznosa od 100 odsto ukupne imovine fonda.

Detaljnije raščlanjeno na klase imovine, Dunav društvo za upravljanje odredilo je da imovinu fonda mogu da ulažu u državne dužničke hartije od vrednosti od minimalnih 25 do maksimalnih 90 odsto, uz ciljani udeo od 60 procenata. Što se tiče novčanih depozita u domaćim bankama, maksimalno ulaganje će biti do četvrtine imovine fonda, dok je ciljani iznos pet odsto.

U jedinice investicionih fondova planirano je ulaganje do pet odsto uz targetiranje na jedan procenat, dok je investiranje u dužničke hartije od vrednosti pravnih lica limitirano na 12 odsto uz ciljani udeo od četiri procenta. Nepokretnosti na teritoriji Srbije mogu nositi najviše pet odsto imovine, dok je poželjan udeo od dva odsto.

Maksimalan iznos ulaganja u akcije predviđen je na nivou od 30 odsto, dok je ciljani iznos petina imovine. Targetirani iznos za ulaganje u inostranstvo iznosi osam odsto, uz projektovani investicioni opseg od nula do 10 odsto ukupne imovine fonda.

Minimalna ulaganja jedino u HoV

Što se minimalnih ulaganja po klasama imovine tiče, investiciona politika Dunava predviđa da u državne dužničke hartije od vrednosti mora biti uložena najmanje četvrtina imovine, dok ulaganja u ostale investicione instrumente ne mora uopšte da bude ukoliko potrebe za balansiranjem portfelja to zahtevaju.

Društvo definiše da u strukturi imovine fonda mora biti najmanje 20 odsto instrumenata koji se mogu likvidirati u roku od 30 dana, po cenama koje su bliske trenutnim tržišnim uslovima.

Ukoliko dođe do promene tržišnih uslova, pojave novih instrumenata ili novih mogućnosti investiranja, Društvo može promeniti strukturu imovine u koju ulaže imovinu fonda. Izmene i dopune Investicione politike sprovode se na predlog Investicionog odbora, u postupku predviđenom za izmenu i dopunu Pravila poslovanja, navodi Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ima stabilan rast ukupnih prihoda u tri godine od 2022. do 2024. sa 11,7 na 19,5 miliona dinara, mada ukupni rashodi rastu bržim tempom i višestruko nadilaze ukupne prihode. Za dve godine su udvostručeni na 55 miliona dinara u 2024. godini.

Ipak, društvo posluje profitabilno jer najveći prihodi nisu lični prihodi društva, već naknade za uplate u fond i upravljanje imovinom koje su u istom periodu porasle sa 262 na 321 milion dinara.

dobitak porastao je sa 91 na 110 miliona dinara.

Dunav dobrovoljni penzijski fond je balansirani fond otvorenog tipa koji je pretežno orijentisan na ulaganje u dužničke hartije od vrednosti. Investicioni profil fonda predstavlja miks stabilnog prinosa i kapitalnog rasta, uz preuzimanje umerenog nivoa rizika i očuvanje sigurnosti akumuliranih sredstava.

U skladu sa definisanim investicionim ciljem i profilom ulaganja, fond je namenjen ulagačima koji ulažu sredstva na period od najmanje pet godina.