Kada se prodajom akcija plaća porez na kapitalni dobitak?

Ministarstvo finansija objavilo je mišljenje koje razjašnjava čest slučaj u IT sektoru i među preduzetnicima koji sarađuju sa stranim kompanijama – da li je prihod od prodaje akcija stečenih po osnovu opcija zarada ili kapitalni dobitak? Od odgovora na to pitanje zavisi i vrsta poreza koju fizičko lice mora da plati.

Primer koji je poslužio za razjašnjenje ovog pitanja odnosi se na 2019. godinu, kada je fizičko lice u Srbiji kao preduzetnik započelo poslovnu saradnju sa američkom kompanijom. Nakon nešto više od godinu dana, 2020. godine, osnovalo je sopstveno privredno društvo (A) i u njemu zasnovalo radni odnos, dok je saradnja sa istom kompanijom iz SAD nastavljena preko te firme.

Važno je da ministarstvo u mišljenju ističe: srpska firma A i američka kompanija nisu povezana lica, što će kasnije imati ključan značaj za poreski tretman.

U međuvremenu, 2022. godine vlasnik srpske firme postala je kompanija iz Holandije. Ni ona, kako se navodi, nije povezana sa američkom firmom, što dodatno potvrđuje da se radi o odvojenim poslovnim subjektima.

Tokom saradnje, u periodu od marta 2019. do marta 2021. godine, fizičko lice je od američke kompanije dobilo tri paketa opcija na akcije. Prvi i drugi paket dodeljeni su 8. marta 2019, a treći 2. jula 2021. godine.

Ugovoreni model saradnje bio je tipičan za tehnološke kompanije, da saradnik bira između tri formule: veća stopa dodeljivanja opcija, ali manja plata, zatim ravnomeran odnos između plate i opcija, ili kao treća mogućnost ponuđena je veća plata, ali manje opcija. Ugovor nije predviđao mogućnost da se prima isključivo novčana naknada bez opcija.

Osim toga, ako bi saradnja bila prekinuta pre isteka godinu dana, gubilo bi se pravo na otkup opcija. Nakon godinu dana saradnik bi mogao da ih otkupi, čime bi one postale akcije, ali njima nije mogao slobodno da raspolaže – prodaja je mogla da se obavi samo kad bi američka kompanija pokrenula proces prodaje u okviru investicionih rundi.

Cena tih akcija nije bila javno poznata niti određena tržištem, već ju je određivala sama kompanija u trenutku prodaje.

Kada opcije postaju oporezive

Prema rečima poreskog savetnika Milana Radoševića, zakon o porezu na dohodak građana jasno razlikuje zaradu od kapitalnog dobitka.

“Naime, članovi 13. i 14. predviđaju da se zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa, uključujući i dobijene hartije od vrednosti, bonove ili robu – osim ako se ne radi o akcijama stečenim u procesu svojinske transformacije”, navodi Radošević.

Međutim, prema mišljenju Ministarstva finansija član 18. Zakona propisuje izuzetak – ne plaća se porez na zaradu ako zaposleni dobije sopstvene akcije, opcije na akcije ili udeo od svog poslodavca ili s njim povezanog lica – bilo besplatno ili po povlašćenoj ceni.

“Dakle, kada kompanija daje akcije svojim zaposlenima, to se u određenim slučajevima ne tretira kao zarada”, pojašnjava naš sagovornik.

S druge strane, član 72. definiše kapitalni dobitak – razliku između prodajne i nabavne cene akcija, prava ili udela. Taj dobitak se oporezuje kada fizičko lice prenese, proda ili zameni svoje akcije uz naknadu.

Ministarstvo finansija je u ovom konkretnom slučaju utvrdilo da je, pre svega, fizičko lice opcije dobilo od kompanije sa kojom nije u radnom odnosu i koja nije povezana ni s njegovim poslodavcem (srpskom firmom A). To dalje znači da prihod po osnovu tih opcija ne može da se tretira kao zarada, jer ne potiče od poslodavca niti povezanog lica.

Kako je lice steklo opcije u periodu 2019-2021. godine, otkupilo ih 14. marta 2023, a potom 19. februara 2024. prodalo akcije trećem, nepovezanom licu – oporezivi događaj nastaje tek u trenutku prodaje akcija.

Prihod koji je tada ostvarilo, kao razliku između prodajne i nabavne cene, oporezuje se kao kapitalni dobitak, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Činjenica da je u momentu prodaje lice bilo zaposleno u firmi A, čiji je vlasnik holandska kompanija, nema uticaja na poreski tretman.

“Drugim rečima – poreska obaveza ne zavisi od toga gde je lice zaposleno u trenutku prodaje, već od toga ko mu je i pod kojim uslovima dodelio opcije”, navodi poreski savetnik.

Ovo mišljenje Ministarstva finansija važno je za sve stručnjake i zaposlene koji sarađuju sa stranim IT ili startap kompanijama i primaju deo naknade kroz akcijske opcije.

“Ukoliko saradnik nije zaposlen kod strane kompanije i nije s njom povezan preko svog poslodavca, prihod od prodaje akcija koje je stekao kroz opcije nije zarada, već kapitalni dobitak – i kao takav se oporezuje po drugačijoj stopi u momentu prodaje, a ne dodele. U praksi to znači da će poreski obveznik platiti porez samo ako proda akcije po višoj ceni od one po kojoj ih je kupio, čime ostvaruje stvarni dobitak. Time se podstiče ulaganje i motivišu saradnici da dugoročno učestvuju u rastu kompanije”, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.