Mali akcionari NIS-a u klopci, samo jedan scenario dobro rešenje

Mali akcionari Naftne industrije Srbije od januara ove godine onemogućeni su da raspolažu svojim udelom od skoro 14 odsto u toj kompaniji čekajući svoju sudbinu koja će zavisiti od toga šta će biti rešenje za ruski udeo od skoro 56 procenata.

To rešenje moraće da se nađe do 15. januara sledeće godine. Država je toliko vremena dala ruskim većinskim vlasnicima da nađu kupca. U suprotnom će, kako je naveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak, država preseći.

Iako nije precizirao na koji način će država u tom slučaju rešiti problem ruskog vlasništva, mnogo je glasova u javnosti koji zagovaraju nacionalizaciju od strane države koja u ovoj kompaniji ima skoro 30 odsto. Postavlja se, međutim, pitanje šta se dešava sa pravima malih akcionara koji drže vlasništvo skoro 14 procenata.

“Mali akcionari NIS-a u poslednjih godinu dana gotovo da nisu bili tema, što u potpunosti odražava njihov tretman u proteklim godinama gde su bili skroz marginalizovani”, kaže za Biznis.rs glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić, podsećajući da je trgovanje akcijama na berzi obustavljeno sredinom januara.

Prema njegovim rečima, mali akcionari se nalaze u prilično teškom položaju, a faktički su im ruke vezane još od januara. Međutim, kako dodaje, iz ove situacije moglo bi da se izrodi i ubedljivo najbolje rešenje za sudbinu malih akcionara, a to je – kupoprodaja kompanije, gde bi mogli kao nikada u prošlosti da računaju sa fer vrednošću akcija.

“Postoji jedan jedini scenario koji bi išao u prilog vlasnicima 13-14 odsto akcija, a to je prodaja ruskog vlasničkog udela nekoj međunarodnoj kompaniji koja bi morala istu cenu da ponudi i manjinskim akcionarima”, kaže Gujaničić.

Ukoliko bi predmet prodaje bilo više od 25 odsto akcija, kupac bi bio u obavezi da i malim akcionarima ponudi identičnu cenu. Međutim, to ne bi važilo u slučaju da država bude kupac ruskih akcija.

“U slučaju da država preuzme kontrolni paket akcija, malim akcionarima ostaje da se nadaju da će uskoro biti preprodaja tog dela vlasništva. Država kao većinski vlasnik teško da može da bude poželjan upravljač i verovatno ništa dobro ne bi donela u poslovanju kompanije”, smatra Gujaničić.

Podsetimo da je nedavno postojala ideja da mali akcionari kupe udeo od 11,3 odsto kompanije Intelligence kako bi se ruski udeo u NIS-u spustio ispod 50 odsto. Na pitanje da li bi kupoprodajna transakcija mogla da se izvrši preko berze, Gujaničić kaže da na Beogradskoj berzi generalno ima veoma malo investitora. Podseća da se pre ove situacije sa sankcijama NIS-ovim akcijama trgovalo sa svega par hiljada evra na dnevnom nivou.

“Potencijal našeg tržišta za bilo kakvu veću kupovinu je prilično limitiran jer urušavanje berze traje godinama i prilično je osiromašena baza investitora”, smatra on.

Jučerašnja odluka OFAC-a da ne produži licencu za uvoz sirove nafte NIS-u nije prema njegovom mišljenju nešto mnogo promenila jer se odluka svakako mora doneti u bliskoj budućnosti.

“Da su američke vlasti omogućile NIS-u normalan rad na još mesec ili dva, to bi bilo značajno sa aspekta poslovanja kompanije da se dodatno ne urušava. Sa aspekta nužnosti donošenja rešenja, faktički se ništa nije promenilo”, kaže Gujaničić.