Može li država da otkupi ruski udeo u NIS-u i po kojoj ceni?

Postoje četiri opcije za rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije (NIS) – ulazak treće strane kao kupca, otkup od strane Republike Srbije, gašenje NIS-a – što bi bilo katastrofalno – i nacionalizacija koja bi poslala „izuzetno loš signal“ stranim investitorima i ozbiljno narušila odnose sa Rusijom, ocenjuje za Biznis.rs pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić.

On smatra da rok od sedam dana najverovatnije znači da Srbija mora da predstavi model rešenja za izlazak ruskih akcionara iz NIS-a, dok bi realizacija bila očekivana do februara sledeće godine.

Stanić podseća da je pitanje i hoće li SAD biti zadovoljne potencijalnim kupcima iz Azije ili Evrope, imajući u vidu iskustvo kompanije Lukoil.

„Ne znamo da li bi Amerikancima odgovaralo da, recimo, mađarski Mol kupi NIS, ali postoji mogućnost da bi takav dogovor bio prihvatljiv zbog dobrih veza između Bele kuće i Budimpešte“, kaže naš sagovornik.

Sa druge strane, on podvlači da je neizvesno da li bi SAD uopšte odgovarala prodaja po visokoj ceni ili bi želele da Rusi “to daju u bescenje”, zato što bi ova transakcija mogla da bude protumačena kao da Rusija tim novcem finansira rat u Ukrajini.

Ako treća strana, koju Rusi budu našli u Evropi ili Aziji, ne bude odgovarala Amerikancima ili ukoliko ona ne bude spremna da uđe u posao – bilo zbog političkog pritiska, bilo zbog straha od posledica – Bojan Stanić smatra da Srbija može da pokuša da otkupi ruski udeo. To bi, prema njegovom mišljenju, bio najbolji, ali vrlo skup scenario.

Kao mogući izvor finansiranja ove operacije on navodi zaduživanje države ili devizne rezerve, ali upozorava da bi korišćenje rezervi moglo otvoriti pitanja odnosa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i kreditnim agencijama.

“Koliko će to biti realno – videćemo. Ako nema novca u budžetu, a sada se zna za šta je on potreban, pitanje je da li će neki investitori dati novac kroz evroobveznice. Ukoliko bi kupovina bila iz deviznih rezervi ne znam kako bi na to reagovao MMF, da li bi prekinuo sporazum koji imamo sa njima i kako bi reagovale kreditne agencije. To su sve otvorena pitanja”, naglašava Stanić i dodaje da je, po definiciji, Narodna banka poslednja instanca za finansiranje jer “kada sve presuši ide se na devizne rezerve”.

“To je otprilike dokaz da niste u mogućnosti da drugačije dođete do novca i onda idete na devizne rezerve, što nije dobro za finansijsku poziciju Srbije”, ističe.

Nacionalizacija bi, smatra, drastično narušila političke odnose Srbije i Rusije, a dovela bi u pitanje i gas. “U tom slučaju postavlja se i pitanje renomea Srbije. To bi bio loš signal za investitore, posebno kineske, koji bi, recimo, za pet ili deset godina mogli da se nađu u sličnoj poziciji”, upozorava Stanić.

Govoreći o zalihama goriva, naš sagovornik objašnjava da Srbija trenutno ima dovoljno rezervi, kao i mogućnost nabavke derivata na međunarodnom tržištu.

„Snabdevanje domaćeg tržišta ne bi bilo ugroženo, pitanje je samo cene“, zaključuje Stanić.

Stanojević: Srbija „saterana u mišju rupu“

Profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku Petar Stanojević u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da se Srbija, zbog pretnje sekundarnim američkim sankcijama, nalazi u gotovo bezizlaznoj situaciji kada je reč o rešavanju vlasničkog pitanja u NIS-u.

„Ako imamo pretnju i problem sa sekundarnim sankcijama, ne možemo praviti nikakve bajpase. Jednostavno smo saterani u mišju rupu“, ističe Stanojević.

Prema njegovom mišljenju, nacionalizacija nikako nije dobro rešenje i nju bi, ukoliko je to moguće, trebalo izbeći.

“Mi posledice nacionalizacije imamo još od Drugog svetskog rata i ona nikada nije dobra opcija jer otvara niz pitanja – po kojoj ceni je to urađeno, koliko je izgubljena dobit i slično. Drugo, tu postoje još neka vrlo skrivena pitanja jer po našim zakonima, na primer, stari vlasnik mora da reši sve ekološke probleme pre primopredaje novom vlasniku. Kada je naftna industrija u pitanju, to je gotovo nemoguće”, ukazuje naš sagovornik.

Govoreći o mogućnosti da Srbija i sama otkupi ruski udeo, Stanojević smatra da bi to bilo izvodljivo zahvaljujući niskoj zaduženosti zemlje.

„Srbija bi mogla da pribavi novac emisijom državnih obveznica ili da to reši nekim kreditom”, zaključuje on.

Kolika je tržišna vrednost NIS-a

Kada je reč o vlasničkoj strukturi NIS-a, u rukama Gazprom Nefta nalazi se 44,85 odsto akcija. Drugi po veličini akcionar je Republika Srbija sa 29,87 odsto, dok firma PJSC Intelligence iz Sankt Peterburga drži 11,30 odsto kapitala ove naftne kompanije. Ostali manjinski akcionari imaju 13,98 odsto akcija.

Podsetimo, kada se krajem 2024. godine spekulisalo o uvođenju sankcija ovoj kompaniji, tržišna kapitalizacija NIS-a na Beogradskoj berzi iznosila je oko milijardu evra. Kako je tada za Biznis.rs rekao glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić, tržišna vrednost NIS-a na Beogradskoj berzi prilično je nerealna, s obzirom na to da je u pitanju malo i nelikvidno tržište kapitala sa izuzetno slabim prometima.

Njegova računica prevedena u brojke tada je grubo pokazivala da bi državi, ukoliko bi kupovala akcije NIS-a na Beogradskoj berzi, trebalo nešto više od 200 miliona evra da kupi oko 20,2 odsto kapitala za natpolovično vlasništvo – ali bi morala da nađe prodavce voljne da tu hartiju prodaju po tolikoj ceni. Sa druge strane, neko ko bi želeo da preuzme ceo NIS morao bi da plati bar 2,5 do 3,5 milijardi evra.