Pad vrednosti akcija na azijskim berzama

Pad cena akcija dodatno se produbio u utorak, dok je dolar ojačao, jer investitori procenjuju posledice američkih i izraelskih napada na Iran po cene energenata i globalnu ekonomiju.

Najširi azijsko-pacifički indeks akcija izvan Japana, MSCI Asia Pacific ex Japan Index, pao je 2,9 odsto, drugi dan zaredom. Najveći pad zabeležile su južnokorejske akcije, pri čemu je indeks KOSPI potonuo 7,2 odsto nakon praznika, što je njegov najveći jednodnevni pad od avgusta 2024. godine. Japanski Nikkei 225 izgubio je 3,1 odsto dok su fjučersi na S&P 500 pali za 0,9 procenata, prenosi Reuters.

Analitičari ističu da je neizvesnost u vezi sa ekonomskom politikom već bila povišena, a da rat SAD i Izraela sa Iranom dodatno povećava geopolitički rizik, podsećajući na 2022. godinu i rat Rusije i Ukrajine, koji je negativno uticao na azijska tržišta.

Prodaja akcija usledila je nakon što se Wall Street stabilizovao posle volatilne sesije u ponedeljak, kada je S&P 500 nadoknadio rane gubitke i zatvorio dan bez promene, dok je Nasdaq Composite porastao 0,4 odsto, zahvaljujući kupovini po nižim cenama.

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) u ponedeljak je branio vojnu kampanju protiv Irana, navodeći da napreduje bolje od očekivanja. U međuvremenu, zvaničnik iranske Revolucionarne garde izjavio je da je Ormuski moreuz zatvoren za pomorski saobraćaj i zapretio napadima na brodove koji pokušaju da prođu.

Ta pretnja odmah je uticala na tržište, pa je cena zakupa supertankera za prevoz nafte sa Bliskog istoka ka Kini dostigla rekordnih više od 400.000 dolara dnevno, prema podacima LSEG-a. Nakon snažnog rasta cena nafte i gasa u ponedeljak, fjučersi na naftu Brent porasli su dodatnih 2,3 odsto na 79,50 dolara po barelu. Referentne cene tečnog prirodnog gasa u Evropi i Aziji skočile su oko 40 odsto u jednom danu.

Rast cena energenata mogao bi da poveća troškove azijskih kompanija i smanji njihove profite, posebno nakon snažnog rasta berzi od početka godine. Analitičari Goldman Sachs procenjuju da bi rast cene nafte Brent od 20 odsto mogao da smanji regionalne profite za oko dva odsto, uz velike razlike među zemljama, u zavisnosti od trajanja sukoba. Ipak, ističu da geopolitički šokovi obično imaju kratkoročni negativan efekat koji vremenom slabi.

Situacija dodatno komplikuje napore američkih Federalnih rezervi da obuzdaju inflaciju. Prema alatu FedWatch kompanije CME Group, tržište sada procenjuje verovatnoću od 95,4 odsto da će kamatne stope ostati nepromenjene na sledećem sastanku 18. marta, dok su porasle i šanse da do zadržavanja stopa dođe i u junu.

Pojedini analitičari smatraju da, uprkos napetostima, nema naznaka sistemskog šoka za globalnu ekonomiju. Ipak, upozoravaju na rizik od stagflacije, odnosno kombinacije sporog rasta i visoke inflacije, ukoliko poremećaji u snabdevanju energentima potraju.

Indeks dolara, koji meri vrednost američke valute u odnosu na šest glavnih valuta, zadržao se blizu najvišeg nivoa u poslednjih šest nedelja, dok je prinos na desetogodišnje američke državne obveznice blago porastao na 4,059 procenata. U ranoj trgovini u Evropi, panevropski fjučersi pali su za 0,9 odsto, nemački DAX fjučersi za jedan procenat, a britanski FTSE za 0,5 odsto.