BIĆE NOVIH MERA ZA POMOĆ PRIVREDI, najavio Marko Čadež, ali ne onakvih kao u prvom naletu

Predsedik Privredne Komore Srbije Marko Čadež izjavio je za N1 da će biti novih mera za pomoć privredi, ali ne na onaj način kako je to bilo u prvom naletu, kada je bila neophodna hitna pomoć.

On je napomenuo da ništa neće spasiti ekonomiju, nikakav državni novac ili pomoć ako tržišta nema.

Govoreći o državnoj pomoći privredi, Čadež je rekao da je sigurno da će novih mera biti, ali da je sada drugačija struktura novca koji stoji na raspolaganju državi.

On precizira da će biti različitih paketa za najugroženije sektore i da će brzo doći do konkretnih mera, za koje kaže da će se sprovoditi u fazama i u odnosu na to šta je trenutno najpotrebnije.

Kada je u pitanju pomoć koju je privreda već dobila u vidu tromesečnog minimalca za zaposlene i odlaganja plaćanja poreza i doprinosa za preduzetnike, Čadež kaže da su te mere sačuvale kičmu privrede, sprečile masovno otpuštanje i zatvaranje kompanija.

Prema njegovim rečima, 48 kompanija je prijavilo da je zbog manjka posla na prinudne odmore poslalo oko 7.000 radnika, što su prema Čadežovoj oceni male brojke.

Govoreći o bitnim aspektima privrede, Čadež je rekao da je najvažniji još hitniji i bolji rad na ubrzanju infrastrukturnih projekata, za koje kaže da ubrzavaju domaću privredu.

Dodaje da je potrebno i dodatno promovisati izvoz i ističe da je pad izvoza bio manji nego što se očekivalo. Predsednik PKS spominje novčanu pomoć izvoznicima i pomoć u pronalaženju novih tržišta na kojima naši proizvodi mogu dobro da prođu, pre svega onih na severu Afrike i u Južnoj Americi, koja ranije nisu bila u fokusu.

Kada su u pitanju direktne strane investicije, Čadež kaže da ne postoje naznake njihovog povlačenja i da se javlja dosta kompanija koje su zainteresovane za nove investicije.

Upitan o pomoći hotelijerima i ugostiteljima, koji su najpogođeniji krizom, predsednik PKS je rekao da je taj sektor jedan od većih problema, a da je primetan blagi oporavak zbog domaće tražnje.

Dodaje, oporavak se vidi u banjskim smeštajima, a manje u gradskim sredinama. Čadež ističe da ovaj sektor pre svega zavisi od zdravstvenog dela krize.