Cena benzina u SAD na sedmogodišnjem maksimumu, rast tražnje u razvijenim zemljama

Sa prosečnom cenom od 3,10 dolara za galon benzina (3,78 litara) benzinske stanice širom Sjedinjenih Američkih Država su se vratile na nivo iz oktobra 2014. godine. U poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je potražnja značajno pala zbog pandemije korona virusa, cene benzina na američkim pumpama su veće za 42 odsto.

Ipak, rast tražnje nije jedini „krivac“ za skok cena na maloprodajnim mestima. Jedan od razloga je bio u neku ruku neočekivan.

Prema podacima udruženja National Tank Truck Carriers, u ovom trenutku se između 20 i 25 odsto cisterni koje inače služe za distribuciju benzina na američkim pumpama nalazi uparkirano, jer nema ko da ih vozi. Nedostatak vozača cistrni je postao dramatičan, a predstavnici u ovoj specifičnoj branši kažu da je jako teško pronaći novu radnu snagu bez obzira na visinu ponuđene plate, piše CNN.

Pandemija je učinila da se vozači starijih generacija ranije penzionišu, a mlađe naraštaje je teško pronaći. S druge strane, nestašica vozača postojala je i 2019. godine, ali je tada iznosila oko 10 odsto, merena neisporučenim cisternama. No, može se reći da se ona zapravo samo nastavila do 2021. godine, uz pomenuti pandemijski gubitak.

S druge strane, činilac koji doprinosi ne samo skoku cena na američkom, već celokupnom svetskom tržištu, je grupacija OPEC+ zemalja, čiji predstavnici drugi dan zaredom na redovnom zasedanju nisu uspeli da se dogovore o tome da li da povećaju svoju proizvodnju u trenucima povećane globalne tražnje.

Arapske zemlje i Rusija su završile sastanak pre vikenda u pat poziciji, odnosno bez dogovora, prenosi Wall Street Journal. OPEC+ sada distribuira oko 27 miliona barela dnevno, što je približno 10 procenata manje nego tokom 2020. godine, kada je potražnja bila značajno manja.

Zemlje OPEC+ tvrde da u njima leži 79,4 dokazanih svetskih rezervi sirove nafte.

Oprečno delovanje zemalja OPEC+ može da se objasni tržišnim razmišljanjem – pravljenjem dodatne tražnje u uslovima njenog jačeg skoka. Međutim, u okviru samog bloka postoji neusaglašenost između Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja, a glavni razlog za to je u suštini neobičan patern tražnje koji se prikazuje od početka tekuće kalendarske godine.

Naime, po prvi put posle dosta godina, razvijene zemlje pokazuju pojačanu potrebu za benzinom dok ekonomije u razvoju u tom pogledu pokazuju statističku stagnaciju. Poluga tržišta okrenuta je na stranu platežnijih zemalja.

Fjučersi međunarodne referentne nafte Brent trgovali su se u petak po ceni od 76,03 dolara za barel, dok su fjučersi američke WTI nafte koštali 75,16 dolara za barel.

Bez dogovora OPEC+ na 181. redovnoj konferenciji za očekivati je da će cene benzina nastaviti da rastu, ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama, već širom planete. Šansi još uvek ima, barem početkom nadolazeće sedmice, kada se završava najnovije video izdanje konferencije. Agencija Reuters poziva se na neimenovane izvore da će po svoj prilici biti postignut dogovor o povećanju isporuka za 400.000 barela dnevno od avgusta do decembra 2021. godine.

Saudijska Arabija i Rusija predložili su produženje trajanja ograničenja do kraja 2022. godine, ali su se tom predlogu usprotivili Ujedinjeni Arapski Emirati, uz obrazloženje da OPEC+ treba da promeni osnovicu na bazi koje utvrđuje nivo ograničenja pumpanja za svaku zemlju pojedinačno, što bi u suštini rezultiralo povećanjem proizvodne kvote te zemlje.