Centralne banke planiraju da povećaju izloženost zlatu, evru i juanu

Centralne banke širom sveta, koje raspolažu deviznim rezervama ukupno vrednim na hiljade milijardi dolara, sve ozbiljnije razmatraju povlačenje iz dolara i prelazak na zlato, evro i kineski juan. Do ove promene dolazi usled narušenih trgovinskih odnosa i geopolitičkih previranja koja podstiču preispitivanje tokova novca na globalnom nivou.

Prema izveštaju Foruma zvaničnih monetarnih i finansijskih institucija (OMFIF), koji je objavljen u utorak, svaka treća centralna banka (od 75 anketiranih, koje upravljaju ukupno sa oko 5.000 milijardi dolara rezervi) planira da poveća izloženost zlatu u narednih godinu – dve, više nego ikada u poslednjih pet godina, prenosi Reuters.

Anketa, sprovedena između marta i maja, predstavlja prvi uvid u posledice uvođenja američkih oslobodilačkih carina 2. aprila, koje su uzdrmale tržišta i oborile vrednost dolara i američkih državnih obveznica.

Centralne banke već neko vreme ubrzano kupuju zlato, a 40 odsto njih planira da poveća zlatne rezerve i u narednih 10 godina. „Posle godina rekordnih kupovina, menadžeri rezervi sada udvostručuju fokus na plemenite metale“, navodi OMFIF.

Dolar, koji je prošle godine bio najpoželjnija valuta, ove godine pao je na sedmo mesto. Čak 70 procenata centralnih banaka navelo je da ih politička situacija u SAD odvraća od ulaganja u dolar, što je dvostruko više nego prošle godine.

Evro i juan su najveći dobitnici ovakvog preusmeravanja, jer 16 odsto anketiranih banaka planira da poveća izloženost evru u narednih 12 do 24 meseca (prošle godine bilo ih je sedam odsto), dok se za juan očekuje još veći rast u dužem roku. Oko 30 odsto banaka planira povećanje rezervi u toj valuti, a njen globalni udeo u deviznim rezervama mogao bi se utrostručiti na šest odsto.

Tri izvora uključena u direktne razgovore sa menadžerima deviznih rezervi u centralnim bankama kažu da evro ima potencijal da do kraja decenije povrati udeo koji je izgubio tokom dužničke krize 2011. godine, sa sadašnjih 20 na oko 25 odsto. Iako dolar i dalje ostaje najvažnija rezervna valuta (predviđa se da će 2035. činiti 52 odsto globalnih rezervi), što je pad u odnosu na sadašnjih 58 odsto.