Centralne banke povećavaju udeo zlata u deviznim rezervama

Centralne banke širom sveta očekuju da će u narednih pet godina udeo zlata u njihovim deviznim rezervama porasti, dok će udeo dolara opasti, pokazuje novo istraživanje Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC).

Potražnja za zlatom među centralnim bankama naglo je porasla tokom poslednje tri godine, uprkos tome što je cena zlata u tom periodu dostigla istorijske maksimume. U aprilu ove godine unca zlata (31,1 gram) dostigla je rekordnih 3.500,05 dolara, što je rast od 95 odsto u odnosu na februar 2022, kada je počeo rat u Ukrajini, prenosi Reuters.

U istraživanju koje je WGC sproveo između 25. februara i 20. maja, učestvovale su 73 centralne banke. Od toga, 76 odsto njih očekuje da će imati više zlata u rezervama za pet godina, što je rast u odnosu na 69 odsto prošle godine.

Istovremeno, gotovo tri četvrtine centralnih banaka očekuje da će smanjiti udeo dolara u svojim rezervama, što je više u odnosu na 62 odsto ispitanih prošle godine.

WGC navodi da su stabilne performanse zlata u vreme kriza, njegova uloga u diverzifikaciji portfelja, kao i zaštita od inflacije, glavni razlozi zašto banke planiraju da povećaju svoje zlatne rezerve u narednih godinu dana.

Prema podacima WGC-a, centralne banke su u svakoj od prethodne tri godine kupovale više od 1.000 tona zlata godišnje, dok je prosečna godišnja kupovina u prethodnoj deceniji bila između 400 i 500 tona.

„Ovo naglo ubrzanje tempa akumulacije dešava se u kontekstu geopolitičke i ekonomske neizvesnosti“, navedeno je u izveštaju. WGC ističe i da rekordnih 95 odsto ispitanika očekuje da će centralne banke u svetu povećati svoje zlatne rezerve tokom narednih 12 meseci, što je značajan skok u odnosu na 81 odsto prošle godine.

Istraživanje je pokazalo da Banka Engleske i dalje ostaje najpopularnija lokacija za čuvanje zlatnih rezervi centralnih banaka. Takođe, 59 odsto centralnih banaka navelo je potencijalne trgovinske sukobe i carine kao važne faktore u upravljanju deviznim rezervama.

WGC je precizirao da se veći deo tih odgovora odnosi na zemlje u razvoju i ekonomije u nastajanju (69 odsto), dok je 40 odsto ispitanika iz razvijenih ekonomija navelo iste zabrinutosti.