Centralne banke u Evropi i Aziji pred izazovom povećanja kamatnih stopa

Evropske centralne banke našle su se u ponedeljak pod pritiskom finansijskih tržišta da povećaju kamatne stope, jer je rat u Iranu doveo do rasta cena energenata i ponovo pokrenuo strah od novog talasa inflacije.

Investitori su pojačali očekivanja da bi do kraja godine kamate mogle da podignu Evropska centralna banka, Švajcarska nacoionalna banka i Švedska centralna banka, dok se procenjuje da bi Banka Engleske mogla da krene istim putem 2027. godine. U Aziji se takođe smatra da bi centralne banke mogle da odustanu od planova za smanjenje kamata, pa čak i da razmotre njihovo povećanje, prenosi Reuters.

Promena očekivanja na tržištima usledila je nakon što su pojedini veliki proizvođači smanjili proizvodnju nafte, dok su strahovi od dugotrajnih poremećaja u transportu podigli cenu nafte iznad 119 dolara po barelu, što je najviši nivo od sredine 2022. godine.

Za mnoge kreatore monetarne politike to podseća na situaciju iz 2022. godine, kada je rat u Ukrajini izazvao energetski šok i nagli rast inflacije, a evropske centralne banke su relativno kasno reagovale povećanjem kamata. Zbog tog iskustva sada postoji veća opreznost da se ne ponovi slična greška.

Prema podacima tržišta novca, očekuje se da bi ECB mogla da poveća kamate jednom do juna ili jula, a zatim verovatno još jednom do kraja godine. Švedska centralna banka bi mogla da podigne kamate jednom ili dva puta na jesen, dok bi Švajcarska nacionalna banka mogla da reaguje u oktobru. Sve četiri institucije sledeće sastanke imaju 18. i 19. marta, ali se tada ne očekuju neposredne odluke.

Zvaničnici, posebno u ECB, ističu da privremeni rast cena nafte zbog sukoba ne mora nužno da promeni dugoročnu perspektivu inflacije. Međutim, ako visoke cene energenata potraju, efekti bi mogli da budu značajni. Procene pokazuju da bi u tom slučaju inflacija u evrozoni mogla da poraste oko jedan procenat, dok bi i u Velikoj Britaniji bila blizu tog nivoa.

Skuplje gorivo bi se zatim prelilo i na ostatak ekonomije, povećavajući troškove transporta i proizvodnje, slično kao tokom energetske krize 2022. godine. Centralne banke se tako suočavaju sa dilemom, da li da ignorišu privremene šokove u snabdevanju energijom, kako nalaže standardna ekonomska teorija, ili da reaguje ranije kako bi sprečile novi talas inflacije.

Ipak, pojedini ekonomisti upozoravaju da bi tržišta mogla da preteruju u očekivanjima povećanja kamata, jer deo trenutnih kretanja potiče od brzog odustajanja investitora od ranijih prognoza o smanjenju kamata i od pokušaja da se zaštite od rasta rizika na tržištima.