Crna Gora dobija 27 miliona evra bespovratne pomoći do kraja februara

Potpisivanje finansijskog sporazuma, kojim se na raspolaganje stavlja prva tranša od 27 miliona evra od ukupno dodeljenih 30 miliona evra direktne budžetske podrške Evropske komisije (EK) Crnoj Gori za prevazilaženje energetske krize, očekuje se do kraja februara.

Iz Ministarstva kapitalnih investicija (MKI) Crne Gore, kojim rukovodi ministar Ervin Ibrahimović, izjavili su da bi preostala tri miliona evra trebalo da budu isplaćena ne kasnije od prvog kvartala odnosno do kraja marta naredne godine, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

“Suština direktne budžetske podrške EK je bila da se omogući podrška osetljivim grupama i malim i srednjim preduzećima koja bi mogla biti ugrožena zbog povećanja cene električne energije. U Crnoj Gori nije došlo do povećanja cene električne energije, ali se svakako oseća uticaj globalne energetske krize i povećanja cene električne energije i energenata na svetskom tržištu”, rekli su iz tog nadležnog ministarstva.

To je, kako se navodi, podstaklo inflatorna kretanja zbog čega je položaj osetljivih kategorija stanovništva dodatno ugrožen i zbog čega je osmišljen dodatni paket pomoći iz energetskog paketa, uvažavajući i dobra iskustva drugih država.

Iz MKI je objašnjeno da, imajući u vidu trenutno elektroenergetsko stanje u Crnoj Gori, kao i težnju da sredstva dodeljene direktne budžetske podrške budu razvojno usmerena, značajan deo je usmeren na unapređenje energetske efikasnosti kako bi se smanjio pritisak na postojeći elektroenergetski sistem, a time i potreba za uvozom električne energije na svetskom tržištu i posledično umanjio negativan uticaj na finansijsko poslovanje elektroenergetskih subjekata u Crnoj Gori.

Prema informaciji Vlade Crne Gore od sredine januara, koju je pripremilo MKI, od 30 miliona evra 8,5 miliona evra biće izdvojeno za pomoć penzionerima i korisnicima materijalnog obezbeđenja koji su pogođeni inflacijom zbog rasta cene električne energije i energenata.

”Rast cena energenata je podstakao talas inflacije, koji se dodatno negativno odrazio na standard pojedinih kategorija stanovništva. Podrška bi mogla biti realizovana u vidu jednokratnih isplata navedenim kategorijama stanovništva, na način kako je to slično realizovano i u pojedinim zemljama EU. Uzimajući u obzir činjenicu da penzioneri zbog starosti i bolesti nisu u mogućnosti da radom uvećavaju svoje prihode, te da minimalna potrošačka korpa u Crnoj Gori iznosi 799,7 evra, a najniža penzija 253,61 evra, odnosno da je za minimalnu potrošačku korpu potrebno izdvojiti 3,15 najnižih penzija, dovoljan je pokazatelj lošeg životnog standarda penzionera”, navodi se u dokumentu.

Takođe, tim merama, iz već navedenih razloga, neophodno je obuhvatiti i korisnike materijalnog obezbeđenja. Oni predstavljaju najsiromašniju kategoriju crnogorskog stanovništva. Iznos materijalnog obezbeđenja za porodicu sa pet i više članova iznosi 120,7 evra.

“Sam iznos nije dovoljan za zadovoljenje osnovnih životnih potreba uzimajući u obzir inflaciju koja je u porastu u Crnoj Gori”, objašnjeno je u dokumentu MKI.

Kako se navodi, predlog crnogorskog Ministarstva rada i socijalnog staranja je da paketom jednokratne pomoći u iznosu od 150 evra bude obuhvaćeno 40.550 korisnika najniže penzije (6,08 miliona evra), 219 korisnika privremene nadoknade kod Fonda PIO (32.850 evra), 454 korisnika novčane naknade materijalnog obezbeđenja boraca (681.000 evra).

”Predlog Ministarstva rada i socijalnog staranja je da paketom jednokratne pomoći u iznosu od 350 eura bude obuhvaćeno 6.350 porodica koje koriste materijalno obezbeđenje (2,22 miliona evra)”, navedeno je u dokumentu.

Za unapređenje energetske efikasnosti biće opredeljeno 13 miliona evra i to za program podrške energetske efikasnosti u domaćinstvima i firmama (8,5 miliona evra), turizmu (3,5 miliona evra) i industriji (1,5 miliona evra).