Crna Gora objavila predlog budžeta za 2026. godinu

Budžet Crne Gore za 2026. godinu projektovan je na 3,79 milijardi evra, dok je za realizaciju različitih infrastrukturnih i razvojnih projekata predviđena mogućnost zaključivanja kreditnih aranžmana u ukupnom iznosu do dve milijarde evra. Kapitalni budžet iznosi 305 miliona i obuhvata 396 projekata ukupne vrednosti 9,7 milijardi evra.

Kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, Vlada Crne Gore utvrdila je Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu i Odluku o zaduživanju, čime se potvrđuje snažan fokus na ekonomski rast, fiskalnu stabilnost i realizaciju ambicioznih razvojnih projekata koji će ubrzati put Crne Gore ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Ministar finansija Novica Vuković kazao je na konferenciji za novinare da je predloženi budžet za narednu godinu zasnovan na realnim makroekonomskim pretpostavkama i projektovanom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), uz stabilnu inflaciju i snažnu domaću tražnju kao ključne pokretače privredne aktivnosti, piše eKapija.

On je kazao da su opšte karakteristike budžeta za narednu godinu kontinuirani pozitivni ekonomski trendovi sa ostvarenjem stope realnog ekonomskog rasta od 3,3 odsto u narednoj godini i prosječnog od 3,2 odsto u periodu od naredne do 2028.

“Karakteristika je i ograničavanje inflatornih pritisaka kroz smanjenje stope inflacije. Dinamiku rasta ekonomije u srednjem roku prvenstveno će opredeliti snažna domaća tražnja sa investicijama kao pokretačima privrednih aktivnosti”, rekao je Vuković.

Snažan investicioni ciklus u kontinuitetu će podržavati perspektivu ekonomskog rasta.

“Novo zaduživanje od ove do 2028. godine služiće za finansiranje kapitalnih projekata i vraćanje starih dugova. Kroz kapitalna izdvajanja u naredne tri godine biće uloženo 1,1 milijarda evra, od toga značajan deo investicija podržan kroz Plan rasta Zapadni Balkan i ostale inicijative”, rekao je Vuković.

Kapitalni budžet za narednu godinu je na nikad većem nivou i iznosi 305 miliona evra.

Vuković se osvrnuo i na pisanja u medijima kada je u pitanju zaduživanje, navodeći da se konstantno iz godine u godinu sabiraju sve stavke koje se nalaze u Odluci o zaduživanju, što je, kako tvrdi, dezinformisanje javnosti.

“Kada govorimo o dugu i zaduženju za fiskalnu ovu godinu, ono je 710 miliona evra. To je iznos zaduženja za servisiranje kapitalnog budžeta i dospelih dugova u ovoj godini”, naveo je Vuković.

Druga kategorija su infrastrukturni projekti, a treća obezbeđivanje sredstava za vraćanje dugova u 2027. i 2028. godini.

Generalni direktor Direktorata za državni budžet, Bojan Paunović, saopštio je da će ukupni prihodi budžeta, zajedno sa planiranim depozitima koji se prenose iz ove godine, iznositi 3,79 milijardi evra.

“U odnosu na ovogodišnji budžet, izdaci tekućeg su uvećani 100,1 milion evra, budžet državnih fondova 99,1 milion, kapitalni 25 miliona, dok su transakcije finansiranja umanjene 459,3 miliona, a rezerva 3,3 miliona”, rekao je Paunović.

Posmatrajući programsku strukturu budžeta, najznačajnija izdvajanja se, prema njegovim rečima, odnose na oblast socijalnog staranja 1,13 milijardi evra, javne finansije 760 miliona, zdravstvo 521 milion, obrazovanje 368 miliona, javnu bezbednost 261 milion i saobraćaj 248 miliona.

“Budžet za narednu godinu je manji od ovogodišnjeg za 238 miliona evra, zbog manjih potreba za izdvajanja za otplatu duga, dok je potreba dodatnog izdvajanja prepoznata u oblasti socijalnog staranja, zdravstva, ekonomije, turizma i javne bezbednosti”, kazao je Paunović.

Kapitalni budžet će iznositi 305 miliona evra i biće 25 miliona veći u odnosu na ovu godinu.

“Očekuje se deficit budžeta od 278 miliona ili 3,2 odsto BDP-a, uz suficit tekuće potrošnje od 72 miliona, odnosno 0,9 odsto BDP-a. Novo zaduživanje će se odnositi na servisiranje duga i finansiranje kapitalnih izdataka”, naveo je Paunović.

On je dodao da će nedostajuća sredstva za potrebe finansiranja budžeta iznositi 710 miliona evra, te da će biti obezbeđena kroz prenete depozite i zaduživanje.

Generalni direktor Direktorata za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije, Miloš Mišković, saopštio je da se u narednoj godini očekuje rast ekonomije od 3,2 odsto, usled intenziviranja investicionog ciklusa i rasta privatne potrošnje.

Prema njegovim rečima, naredne godine se očekuje nastavak pozitivnih trendova iz ove, ali i nivo inflacije ispod tri odsto. Mišković je kazao da je u prvih devet meseci ove godine zabeležen rekordan rast naplate prihoda budžeta uz rast od 24 miliona u odnosu na uporedni period.

“Finansijska situacija je stabilna i povoljna, a karakteriše je fiskalna odgovornost i pojačana poreska disciplina”, poručio je Mišković i dodao da su izvorni prihodi budžeta za narednu godinu planirani na nivou od 3,08 milijardi evra ili 36 odsto BDP-a, dok će tekući biti 200 miliona veći nego ove.

Generalna direktorka Direktorata za upravljanje javnim investicijama i politiku javnih nabavki, Jelena Jovetić, kazala je da se najveći procenat ulaganja iz kapitalnog budžeta odnosi na lokalne samouprave severa, u ukupnoj vrednosti projekata od 66 odsto, odnosno opredeljenih sredstava za narednu godinu 44 odsto.

Najveće otplate koje dospevaju u narednoj godini odnose se na ratu kredita kod kineske Exim banke za otplatu prve deonice auto-puta, zatim kredit kod Deutsche banke, kao i dospeće obveznica emitovanih na domaćem tržištu iz 2019.

Takođe, Odlukom o zaduživanju za narednu godinu ostavljena je mogućnost dodatnog zaduživanja u iznosu do jedne milijarde evra, koje će se koristiti isključivo za stvaranje fiskalne rezerve za 2027. i 2028. godinu.