CRNI DANI KOJI SU PROMENILI SVE Podsećanje na krah Njujorške berze 1929. godine

Bučne dvadesete godine prošlog veka u Americi obeležene su posleratnim optimizmom i napretkom. Živelo se uglavnom lagodno, u ritmovima džez muzike i nemog filma. Berzansko trgovanje bilo je u divljoj ekspanziji. Ideja pasivnog zarađivanja novca omamila je milione građana. Poverovali su da rastu berze nema kraja.

Uostalom, prosperitet je bio očigledan. Novi kućni aparati ušli su u široku upotrebu. Američke gradske porodice nisu više mogle zamisliti život bez radio aparata, frižidera i tostera. Banke su lansirale novi proizvod – potrošački kredit. Amerika je živela pod parolom „kupi odmah, plati kasnije“. Dolar je bio kralj svih valuta. Potrošačka revolucija bila je u punom zamahu.

Izgledalo je da se ne može pogrešiti sa kupovinom akcija američkih kompanija. Mnogi su poželeli da postanu bogati, da osete opšti prosperitet na sopstvenoj koži. Berzanska manija munjevito se širila. Ljudi su ulagali životnu ušteđevinu u berzanske akcije. Onda su podizali bankarske kredite da bi za taj novac kupovali još akcija. Bilo je kao u snu.

Tadašnji predsednik SAD Herbert Huver govorio je u proleće 1929. o kraju tragova siromaštva u Americi. Posle osam godina uzastopnog rasta špekulativni berzanski vrhunac dostignut je u avgustu 1929. Međutim, na jesen sve se promenilo.

Cene akcija počele su da padaju u septembru i početkom oktobra, a 18. oktobra krenuo je kontinuirani pad. Bio je to početak panike. „Crni četvrtak“ došao je 24. oktobra, kada se trgovalo sa rekordnih 12.894.650 akcija. Investicione kompanije i vodeći bankari pokušali su da stabilizuju tržište kupujući velike pakete akcija. U petak je bilo nešto mirnije, pa je vikend dočekan sa nadom i strepnjom.

Osvanuo je i „crni ponedeljak“ i oluja je krenula iznova. Tržište je krenulo u slobodan pad. Dan kasnije došao je „crni utorak“ 29. oktobar, najcrnji od svih dana na berzi Wall Street, dan u kojem su se cene akcija srušile. Tog dana trgovalo se na njujorškoj berzi sa 16.410.030 akcija. Izgubljene su milijarde dolara, što je uništilo hiljade investitora, a berzanski tikeri kasnili su satima, jer mašina nije mogla da podnese ogroman obim trgovine.

Prvog „crnog dana“ 24. oktobra tržišta su pala za 11 odsto. U „crni ponedjeljak“ 28. oktobra, zabeležen je pad za dodatnih 13 odsto, a dan kasnije, u „crni utorak“, za još 12 odsto. Predsednik berze i bankarski predstavnik Ričard Vitni (Richard Whitney) ušetao je teatralno u jeku berzanske panike 29. oktobra u 13:30 u zgradu berze i kupovao da ga svi vide. Preplaćujući hiljade akcija US Steela i drugih ključnih kompanija pokušao je da podigne moral obeshrabrenim investitorima. Uzalud. Politika je 31. oktobra 1929. izvestila o tim događanjima pod naslovom „Panika na njujorškoj berzi još traje“.

„Svi napori da se zaustavi kriza bili su bez uspeha. Radno vreme na berzi moralo je biti produženo. Celokupni gubici tokom dana (29. oktobra) bili su 14 milijardi dolara. Berzansku katastrofu je prouzrokovala preterana špekulacija. Vest o oluji na američkoj berzi imala je katastrofalno dejstvo i na američke turiste u Evropi, koji sad u buljucima jure kući“, pisala je Politika. Pomenutih 14 milijardi gubitka je oko 210 milijardi današnjih dolara.

Ređali su se novinski izveštaji o brisanju kompanija sa berzanske liste, svih onih koje nisu mogle da odgovore obavezama. Berzanski krah preneo se na Evropu. U Parizu je zavladala panika, pale su akcije Banke Francuske, Sueckog kanala, a od stranih kompanija samo je Royal Dutch uspeo da zadrži vrednost.

U opštoj pometnji i panici koja je zavladala izdvojio se tadašnji predsednik General Motors korporacije, Alfred Sloun (Alfred P. Sloan) koji je imao drugačije mišljenje o berzanskoj katastrofi. „Ne može biti sumnje da je dobro što je došlo do sloma, jer sad će se opet svako vratiti radu. Ipak, držim da je krah bio suviše drastičan. Čitava Amerika je špekulisala, a to je svet odvratilo od centralnog i najvažnijeg činioca u dizanju prosperiteta jedne zemlje i razvijanju svetske trgovine, odvratilo ga je od rada“, rekao je tada Sloun.

Međutim, tih nekoliko dana pokrenulo je Veliku depresiju u Americi i svetu i ekonomsku krizu koja će potrajati sve do Drugog svetskog rata. Nakon 29. oktobra cene akcija nisu imale kud osim da ponovo porastu, tako da je tokom nardenih nedelja došlo do njihovog relativnog oporavka. Ipak, njihova vrednost je kontinuirano padala uporedo sa uranjanjem SAD u Veliku depresiju.

Prosečna vrednost akcija 1932. godine bila je oko 20 odsto od vrednosti koju su imale tokom leta 1929. Krah berze nije bio jedini uzrok Velike depresije, ali je ubrzao globalni ekonomski kolaps. Do tada je proizvodnja već opala, a nezaposlenost porasla, dok su akcije zadržale visoke, ali fiktivne vrednosti. Među ostalim uzrocima kraha berze iz 1929. bile su niske zarade, rast duga, kriza poljoprivrednog sektora i višak velikih bankaraskih zajmova koji su postali nenaplativi.

Do 1933. godine gotovo polovina američkih banaka je propala, a nezaposlenih je bilo oko 15 miliona, što je oko 30 odsto radne snage, navodi History. Reforme i „New Deal“ američkog predsednika Frenklina Ruzvelta pomogle su da se umanje najgore posledice Velike depresije, međutim američka ekonomija neće se potpuno oporaviti sve do Drugog svetskog rata koji je praktično revitalizovao američku industriju.