Čuvati se lažnih 50 evra

Ograničenja u radu ugostiteljskih objekata i prodavnica uticale su da se u Evropi smanji promet falsifikovanim novčanicama. Slično je i u Srbiji. Međutim, i pored manje prilika da u promet ubace lažne banknote, falsifikatori ne menjaju najčešće korišćene apoene.

Prema podacima Evropske centralne banke, u Evropi se najčešće falsifikuju novčanice od 50 evra. Prema strukturi otkrivenih falsifikata evra u prvih šest meseci ove godine u 41 odsto slučajeva bilo je reč o novčanici od 50 evra, a 30 odsto, onoj od 20 evra. Banknote od deset evra bile su među otkrivenim falsifikatima u 16 odsto slučajeva, a one od 100 evra u osam odsto. U Evropi se najmanje otkrivaju falsifikati novčanica od 200 evra, svega jedan odsto ukupno otkrivenih, ali i onih od pet i 500 evra – one čine po dva odsto otkrivenih falsifikata.

Prema podacima Narodne banke Srbije, i u Srbiji se, kada je evro u pitanju, najviše otkrivaju falsifikati novčanica od 50 evra.

„Ono što razlikuje ovu godinu od prethodnih je da je od 418 komada falsifikovanih novčanica evra, bilo najviše apoena od 50 i 200. Ranijih godina je apoen od 100 evra bio zastupljeniji od onog od 200 evra“, napominju u NBS.

U čitavoj Evropi, registrovano je, za prvih šest meseci ove godine, ukupno 167.000 falsifikovanih novčanica evra, ukupne vrednosti od oko osam miliona evra. Trend opadanja broja otkrivenih falsifikovanih novčanica primećen je i pre korone, od druge polovine 2019. godine. Prema podacima Evropske centralne banke, u drugoj polovini 2020. godine bilo je otkriveno 240.000 lažnih banknota, a u drugoj polovini 2020. godine – 220.000. Šteta koju je ubacivanje u promet falsifikovanog novca nanelo Evropi iznosilo je 2020. godine oko 21,5 miliona evra.

Kada je u pitanju Srbija, brojke su, naravno, značajno niže, ali nisu nezamerljive.

„Ako se uporede otkrivene falsifikovane novčanice gotovog novca s gotovim novcem u opticaju, vidi se da je na milion komada originalnih novčanica u opticaju otkriveno četiri falsifikata, odnosno da je na milijardu dinara u opticaju, 6.586,56 dinara falsifikovanog novca“, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.

U strukturi otkrivenih falsifikata dinarskih novčanica, dominantno učešće imaju apoeni od 1.000 (61,46 odsto), 2.000 (21,86 odsto) i 500 (15,26 odsto) dinara. Procentualno izraženo, ta tri apoena zajedno čine 98,58 odsto ukupnog broja falsifikata novčanica gotovog novca.

Stav Evropske centralne banke je da je do smanjenja broja otkrivenih falsifikata novčanica evra došlo sa novim bezbednosnim karakteristikama koje su učinile zajedničku evropsku valutu otpornijom na falsifikat. Na sličan način rađene su i novčanice dinara.

Naime, i jedne i druge izrađene su 100 odsto od pamuka, za razliku od dolara koji ima 75 odsto pamuka i 25 odsto lana.

I pored činjenice da sve menjačnice poseduju aparat za kontrolu ispravnosti valuta, menjači kažu da je uobičajno da se svaka novčanica dobro opipa.

„Na taj način se odmah oseti razlika. Original se razlikuje po vrhunskom kvalitetu papira, koji, bez obzira na tehnologije koje koriste, falsifikatori ipak nemaju. U martu ove godine Beogradom je kružila serija lažnih apoena od 50 evra. Kolega je otkrio upravo na ovaj način“, kažu u jednoj od beogradskih menjačnica za Biznis.rs.

Oni podsećaju da prema važećem Krivičnom zakoniku svako ko primi lažni novac kao pravi, a zatim ga i ako shvati da je lažan stavi u opticaj ili sve vreme zna da je lažan, ali ga ipak stavi u opticaj, a to ne prijavi, može biti kažnjen visokom novčanom kaznom, ali je moguća i kazna zatvora do tri godine.

Prijava se vrši najbližoj policijskoj stanici.