Da li se u Srbiji isplati prodaja porodičnog nakita?

Srebru je suđeno da vekovima bude u senci zlata, ali najnovija zbivanja na svetskom tržištu plemenitih metala govore da njegova vrednost ide uzlaznom linijom. U Srbiji je situacija nešto drugačija i to se može primetiti ako uzmemo u obzir otkupnu cenu ovog plemenitog metala u juvelirnicama i specijalizovanim radnjama.

Iako tražnja za srebrom na svetskom nivou beleži konstantan rast, a samim tim i veću vrednost, cena ovog plemenitog metala u Srbiji nije se značajnije menjala. Za jedan gram na svetskom tržištu dobija se nešto manje od dolara, što je povećanje od 70 odsto u proteklih godinu dana. Poređenja radi, zlato takođe beleži rast cene po gramu, ali uvećanje vrednosti ovog plemenitog metala iznosi oko sedam odsto.

Ekspanzija cene srebra na svetskom tržištu

Ovih dana cena srebra na svetskom tržištu iznosi oko 90 dinara po gramu. Uprkos osetnim fluktuacijama spolja, u Srbiji je srebro prilikom otkupa i do tri puta jeftinije. Konačnu ponudu daje juvelir na osnovu procene finoće metala.

„Razlika u ceni srebra na svetskom tržištu u odnosu na cenu u Srbiji postoji, jer je skupa rafinacija (postupak prečišćavanja sirovine, odnosno metala). Moralo bi mnogo srebra da se skupi da bi se pročistilo. Najbolju cenu ima čisto srebro finoće 999. Narod najčešće nudi komade sa oznakama 925, 800, 750. Prodaje se pokidan i lomljen nakit. Uglavnom je reč o tajlandskom srebru, čija je stvarna finoća nešto manja od oznake koja se nalazi na njemu“, objašnjava za Biznis.rs juvelir iz Beograda Z.L. i dodaje da je otkup srebra rizičan, jer se vrednost procenjuje na osnovu znanja i iskustva stručnjaka.

„Zlato se proverava pomoću kiseline, gde juvelir standardnim postupkom utvrđuje koliko karata ima. Kada je reč o proveri srebra, možete samo verovati onome što piše na njemu i uzdati se u svoju intuiciju. Zatim skupite sve elemente, uradite rafinaciju i tek onda vidite koliko gubite ili dobijate. Zato je cena srebra varijabilna kod otkupa i prodaje“, objašnjava naš sagovornik.

Cena varira u zavisnosti od robe

Po prodaji srebrnine, trebalo bi imati u vidu da postoji značajna razlika u ceni kada je reč o predmetima napravljenim od srebra i klasičnog nakita.

„Cena je vrlo varijabilna. Antički predmeti staju od 50 evrocenta do jednog evra po gramu. Stare ruske posude, svećnjaci i poslužavnici dostižu pomenutu cenu. Escajzi su potpuno besmisleni, jer čišćenje nije jednostavno. Čisti se specijalnim pastama, a postupak traje nekoliko sati. Escajg se najčešće topi, a otkupljuju se svećnjaci, kandila i poslužavnici. Prosečna cena grama srebra je oko 30 evrocenta za lom koji se topi i rafiniše. Tek posle izlivanja u granulatu snabdevate proizvođača koji plaća 15-20 odsto manje od berzanske cene. Komadi srebra koštaju oko 50 evrocenta po gramu“, objašnjava naš sagovornik i otkriva šta se posle otkupa događa sa ovim plemenitim metalom.

Posle otkupa nema dalje prodaje. Komadi srebra se vraćaju u proizvodni proces, odnosno idu na topljenje, jer je ogromna količina lomljenog i sumnjivog kvaliteta, zaključuje sagovornik.

Srebro donosi rizik, zlata sve manje

Trgovina plemenitim metalima u Srbiji poslednjih decenija beleži konstantan pad, a glavni uzrok treba tražiti u socijalnim gibanjima koja su nastupila sa raspadom bivše zemlje i krizom devedesetih. Značajan procenat zlata koji se nekada nalazio u porodičnim riznicama, prodat je kako bi se u kriznim vremenima izmirili osnovni životni troškovi, troškovi školovanja ili dugovanja.

„Kada je reč o zlatu, u Srbiji je najbolja cena otkupa zlata na svetu. Ovde se npr. plaća 26 evra po gramu, a u Minhenu je gram 23 evra. U Srbiji se tržište smanjilo, jer zlata skoro i da nema. Kod građana se nalazi minimalna količina zlata. Nove generacije su ga kupovale od devedesetih, pa do današnjih dana. Oni koji su u tom periodu prodavali, više nisu obnavljali zalihe. Nema obnavljanja porodičnih riznica, a kriza traje od tada“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, promenile su se potrebe novih generacija, ali i njihov ukus. „Najčešće se kupuje investiciono zlato, nakit za čuvanje ili firmirani nakit renomiranih svetskih proizvođača. To su sve lagani komadi. Ranije generacije su zlato kupovale u Trstu, jer su plate iz tog perioda bile dovoljno visoke da se nakit mogao pazariti u većim količinama. Kasnije se nakit delio u porodici, a potom prenosio s’ kolena na koleno. Potomci su ga u skladu sa sopstvenim potrebama otuđivali“, zaključuje Z.L.