Da li smo pred novim tržišnim balonom?

Investitori u kreditne instrumente ulažu desetine milijardi dolara u projekte vezane za veštačku inteligenciju, baš u trenutku kada izvršni direktori i analitičari upozoravaju da bi nova tehnologija mogla da podseća na još jedan investicioni balon.

Prema navodima insajdera, JPMorgan Chase i Mitsubishi UFJ Financial Group predvode prodaju zajma od preko 22 milijarde dolara za podršku planu kompanije Vantage Data Centers da izgradi ogroman kampus data centara. Meta Platforms, vlasnik Facebooka, obezbedila je 29 milijardi dolara od Pacific Investment Management i Blue Owl Capital Inc. za data centar u ruralnoj Luizijani, preneo je Bloomberg ranije ovog meseca.

Ovakvi poslovi tek su početak. Samo OpenAI procenjuje da će mu tokom narednih godina biti potrebni milijarde i milijarde dolara za izgradnju infrastrukture neophodne za razvoj i funkcionisanje usluga veštačke inteligencije.

Uprkos ogromnim iznosima, vodeći akteri upozoravaju da investitore verovatno očekuju i gubici. Izvršni direktor OpenAI, Sem Altman (Sam Altman), izjavio je da trenutna euforija podseća na dot-kom balon s kraja devedesetih godina. Govoreći o vrednovanju startapova, dodao je: „Neko će tu biti opečen.“

Istraživanje MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) pokazuje da čak 95 odsto projekata u oblasti generativne veštačke inteligencije u korporativnom sektoru do sada nije donelo nikakav profit.

„Prirodno je da se kreditni investitori prisete ranih 2000-ih, kada su telekomunikacione kompanije možda preterale sa zaduživanjem i kada smo videli velika otpisivanja imovine“, izjavio je Danijel Sorid (Daniel Sorid), šef odeljenja za strategiju investicionog kreditnog rejtinga u Citigroup. „Zato AI bum u srednjem roku otvara pitanje održivosti.“

Ko finansira novu infrastrukturu?

Dok su prvobitne faze razvoja potrebne infrastrukture uglavnom finansirale same AI kompanije, kao na primer Google (Alphabet) ili Meta Platforms, danas sve veći deo kapitala dolazi od obvezničkih investitora i privatnih kreditnih fondova.

Prema podacima UBS-a, privatno kreditiranje AI sektora trenutno iznosi oko 50 milijardi dolara kvartalno – dva do tri puta više nego što se obezbeđuje putem javnih tržišta, čak i bez megadogovora koji su nedavno zaključili Meta i Vantage.

Mnogi novi centri za obradu podataka finansiraju se kroz komercijalne hipotekarne hartije od vrednosti (CMBS), pri čemu garancija nisu same kompanije, već prihodi od tih objekata. JPMorgan Chase procenjuje da je vrednost CMBS instrumenata povezanih sa AI infrastrukturom u 2025. već porasla 30 odsto, na 15,6 milijardi dolara.

Analitičari banke Citi posebno upozoravaju na rizike za elektroprivrede koje se ubrzano zadužuju kako bi izgradile mreže potrebne za napajanje energetski zahtevnih data centara. Kritičari ističu da se ulažu ogromne sume pre nego što je dokazano da AI projekti mogu dugoročno da generišu prihode.

„Poslovi oko data centara finansiraju se na period od 20 do 30 godina, za tehnologiju za koju ne znamo ni kako će izgledati za pet“, izjavila je Rut Jang (Ruth Yang), globalna direktorka analitike privatnih tržišta u S&P Global Ratings. „Zato smo konzervativni u proceni budućih tokova prihoda – jer nema istorijske osnove.“

UBS primećuje da raste broj „payment-in-kind“ (PIK) zajmova kod privatnih kreditnih fondova orijentisanih ka tehnologiji, što je znak finansijskog pritiska. PIK prihodi u drugom kvartalu dostigli su najviši nivo od 2020, popevši se na šest procenata.