Daleko manje interesovanje građana i privrednika za treći moratorijum

Nakon prošlogodišnja dva moratorijuma na otplate kredita krajem 2020. odobren je još jedan moratorijum, ali za razliku od prethodnih nije automatski već su građani ili firme morali da ga zatraže od banke.

Takođe, NBS je izdala preporuku da se izađe u susret pre svega nezaposlenima, onima sa ispodprosečnom platom i onima sa platom do 120.000 dinara čija su primanja smanjena za više od 10 odsto u odnosu na period pre izbijanja pandemije, to jest pre 15. marta 2020. godine, kao i onima čija je opterećenost kreditima prešla iznos od 40 odsto mesečnih primanja.

„Odlukom  Narodne  banke  Srbije o privremenim merama za banke u  cilju  adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije Covid-19,  predviđena je mogućnost za klijente koji usled pandemije nisu u mogućnosti da izmiruju obaveze prema banci, odnosno  koji  imaju  poteškoće  u  izmirivanju  tih  obaveza, da podnesu banci zahtev za odobravanje olakšica u skladu sa Odlukom“, navode iz Vojvođanske banke za Biznis.rs.

Rok za podnošenje zahteva je 30. april 2021. godine. Naši sagovornici iz Raiffeisen i Vojvođanske banke smatraju da je u ovom trenutku na osnovu interesovanja i pristiglih zahteva, rano za procenu koliko će se klijenata opredeliti za olakšice u skladu sa navedenom Odlukom NBS.

Da je još uvek rano za procenu zainteresovanosti klijenata za treći moratorijum, slaže se i Udruženje banaka Srbije (UBS).

„Još je rano za konačnu procenu koliko je interesovanje za treći moratorijum na obaveze prema bankama. Rok da se klijenti prijave za odlaganje obaveza otvoren je sve do 30. aprila i do tada situacija može znatno da se promeni, u zavisnosti od toga kako se bude razvijala opšta ekonomska situacija izazvana krizom zbog pandemije Covid-19“, navode iz UBS.

Ono što se može videti već iz prve reakcije klijenata je to, da je interesovanje za moratorijum daleko manje od onog koje je iskazano u proleće odnosno leto prošle godine. Kod privrednih subjekata zainteresovanost je na nivou od oko jedan odsto, a kod građana i manje od toga.

„Kao što znamo, država je od marta prošle godine do danas snažno intervenisala za pomoć privrednim subjektima i građanima. Očito je da su te mere dale rezultat i uticale na likvidnije poslovanje, odnosno na stabilnije finansije građana, pa odatle i manje interesovanje za odlaganje obaveza“, zaključuje UBS.