Danski penzioni fond prodaje američke obveznice

Danski penzioni fond AkademikerPension izjavio je da izlazi iz američkih državnih obveznica zbog finansijskih problema, dok se Danska spori sa predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump) oko njegovih pretnji da će preuzeti Grenland.

Anders Šelde (Anders Schelde), glavni investicioni direktor AkademikerPensiona, rekao je da je odluka podstaknuta onim što smatraju „lošim (američkim) državnim finansijama“ usred američke dužničke krize. No, to dolazi i u trenutku kada tenzije između SAD i Danske eskaliraju nakon Trampovih najnovijih pretnji uvođenjem carina na evropske zemlje ako Grenland, arktička teritorija Danske, ne bude prodat SAD, piše SEEbiz.

„To nije direktno povezano sa tekućim razdorom između SAD i Evrope, ali to, naravno, nije otežalo donošenje odluke“, rekao je Šelde u izjavi za CNBC.

Fond trenutno ima poziciju od oko 100 miliona dolara u američkim državnim obveznicama, potvrdio je portparol AkademikerPensiona za CNBC. Fond usmeren na akademike planira da izađe iz tog udela do kraja meseca.

Šelde je uglavnom naveo rastući dug sa kojim se SAD suočava nakon decenija prekomernog trošenja vlade. SAD su prošle godine zabeležile budžetski manjak od 1,78 biliona dolara, što je nešto više od dva odsto manje u odnosu na fiskalnu godinu 2024. kada su stupile na snagu Trampove široke i visoke tarife.

Moody’s Ratings je u maju snizio suvereni kreditni rejting Sjedinjenih Američkih Država sa Aaa na Aa1, navodeći budžetski deficit i visoke troškove zaduživanja povezane sa refinansiranjem duga po visokim kamatnim stopama.

Američke finansije su nas navele da „mislimo da se moramo potruditi da pronađemo alternativni način upravljanja likvidnošću i rizicima“, rekao je Šelde. „Sada smo pronašli takav način i to sprovodimo u delo.“

Danska je postala sve neprijateljskija prema SAD, jer je Tramp pojačao svoje pozive da se kontrola nad Grenlandom preda SAD. Tramp je tokom vikenda rekao da će uvesti carine na nekoliko evropskih zemalja počevši od 1. februara, ako SAD ne preuzme kontrolu nad Grenlandom, te da bi te carine mogle porasti na 25 odsto od 1. juna.

Evropski lideri navodno su razmatrali korišćenje protivcarina i drugih kaznenih ekonomskih mera kao rezultat toga. Neki investitori zabrinuti su da bi evropske zemlje mogle da se reše svoje američke imovine kao odgovor na Trampove nove carine.

Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen (Jens-Frederik Nielsen) rekao je da „neće biti pod pritiskom“ i da će „čvrsto stajati na strani dijaloga, poštovanja i međunarodnog prava“.

Prinosi državnih obveznica u SAD i inostranstvu porasli su, što je znak da investitori osećaju porast geopolitičkih previranja. Američki dolar i akcije pali su, a zlato poraslo na nove rekordne vrednosti u sesiji definisanoj trgovinom „prodaj Ameriku“.

Osnivač Bridgewater Associatesa Rej Dalio (Ray Dalio) rekao je za CNBC da bi državni fondovi mogli početi da odbacuju američka ulaganja ako prestanu da SAD smatraju stabilnim trgovinskim partnerom.

„S druge strane trgovine, deficita i trgovinskih ratova, postoje kapital i ratovi kapitala“, rekao je Dalio za CNBC-jev „Squawk Box“ na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj. „Ako uzmete u obzir sukobe, ne možete zanemariti mogućnost ratova kapitala. Drugim rečima, možda, ne postoji ista sklonost kupovini… američkog duga i tako dalje.“