DIGITALIZACIJA DONELA VELIKI NAPREDAK U BANKARSKOM SISTEMU SRBIJE Krupnim koracima napred

Digitalizacija je donela veliki napredak sektoru bankarstva i osiguranja u Srbiji, izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović na panel diskusiji o novim trendovima u digitalnom bankarstvu, u organizaciji Color press grupe.

Jović je naglasio da je NBS kao regulator ali i kao inovator, dala veliki doprinos razvoju ovog segmenta tržišta u Srbiji. On je dodao da je pandemija korona virusa doprinela da se mnogo brže uđe u proces digitalizacije.

Jović je rekao da smo svedoci velike transformacije bankarskog poslovanja i dodao da se procenjuje da će se u narednih pet godina u sektoru osiguranja dogoditi veće promene nego u proteklih pola veka, zahvaljujući novim tehnološkim dostignućima.

Viceguverner NBS je naglasio da su glavni izazovi u budućnosti u ovom segmentu da li će napredne tehnologije biti u stanju da odgovore svim zahtevima korisnika, ali i kako navesti konzervativne korisnike da koriste nova tehnološka rešenja i kako uspostaviti efikasne sisteme za upravljanje rizicima.

Kako je naglašeno na panel diskusiji, u svetu oko 60 odsto ljudi koristi Internet, dok u Evropi i SAD taj broj ide do 90 odsto. U Srbiji oko 80 odsto ljudi ima priključak na internet, dok u svetu oko 5 milijardi ljudi koristi mobilni telefon.

Kako je istaknuto, u Srbiji ima oko 3 miliona korisnika elektronskog bankarstva, koje je u prošloj godini zabeležilo rast za oko 13 odsto.

Viceguverner NBS Dragana Stanić je naglasila da Srbija ide brzo ali sigurno napred u segmentu digitalnog bankarstva. Ona je naglasila da je centralna banka obezbedila infrastrukturu koja je omogućila da banke uvedu instant plaćanje. Sa druge strane, poslovne banke su bile u obavezi da uvedu ove usluge, kako bi sistem u potpunosti mogao da funkcioniše.

Stanić potseća da je centralna banka napravila moderan pravni okvir za razvoj digitalnog bankarstva, a sa druge strane štiti I interese korisnika I dodaje da je NBS čak pre EU uvela instant plaćanja.

Ona ističe da ima puno finansijskih usluga koje mogu nesmetano da pređu u segment digitalnih usluga, iako je sigurno da će se za neke usluge zadržati direktan kontakt sa klijentom. Stanić je posebno istakla da je IPS QR kod sada prisutan na sve većem broju računa sa kojima se srećemo u svakodnevnom životu, i da taj način plaćanja postaje sve prihvatljiviji.

Kako je naglašeno, iskustvo iz razvijenih zemalja pokazuje da će uvek biti građana koji će teško prihvatati tehnološke novine u bankarskom poslovanju.

Član izvršnog odbora Mobi banke Miloš Polovina istakao je da je srpsko bankarsko tržište spremno za razvoj digitalnog bankarstva, koje definitivno smanjuje operativne troškove ali smanjuje direktan kontakt između korisnika i službenika banke. On dodaje da je za nekoliko godina broj korisnika mobilnih aplikacija za bankarstvo povećan za šest do sedam puta.

Aleksandra Ognjanović iz Erste banka je istakla da je u Srbiji broj korisnika digitalnog bankarstva oko 40 odsto, dok je u EU on oko 66 odsto, u SAD oko 70 odsto, i da u tom segmentu još uvek zaostajemo u odnosu na najrazvijenije zemlje. Ona je dodala da je epidemija korona virusa doprinela povećanju broja korisnika onlajn bankarstva i naglasila značaj edukacije korisnika, koja ima veliki značaj u povećanju broja klijenata koji koriste usluge digitalnog bankarstva.

Kako je istaknuto, poslovne banke će, i pored aktuelne krize, nastaviti investicije u digitalno bankarstvo, jer one, dugoročno, sa jedne strane, smanjuju troškove, a sa druge strane povećavaju zadovoljstvo klijenata.

Vladimir Dornik iz OTP banke je naglasio da je potrebno napraviti adekvatan balans između digitalnih usluga i direktnog kontakta sa klijentom, jer pojedine usluge ipak zahtevaju direktan kontakt sa korisnikom. On smatra da je u Srbiji napredak u digitalnom bankarstvu napravljen u skladu sa potrebama klijenata, i da ne zaostajemo za razvijenim zemljama u razvoju digitalnog bankarstva.