DOGOVOR MAKRONA I MERKEL PODELIO EVROPU Zabrinutost severa i nada juga zbog evro obveznica

Dogovor lidera Nemačke i Francuske o paketu pomoći od 500 milijardi evra za ekonomski oporavak Evropske unije od krize izazvane pandemijom korona virusa različito je primljen na jugu i severu Starog kontinenta. Dok su mediteranske zemlje sa odobravanjem reagovale na konačan pristanak nemačke kancelarke Angele Merkel na predlog o ravnoparavnoj podeli tereta krize, iz Austrije, Holandije i Skandinavije treba očekivati negodovanje a ne podršku, ocenjuju nemački mediji.

Prema pisanju zagrebačkog „Jutarnjeg lista“, Merkel je učinila veliki ustupak odlukom da prihvati plan emitovanja EU obveznica koje će se vraćati zajednički iz evropskog budžeta, a u otplati zajedničkog duga najviše će učestvovati Nemačka. To se tumači i kao pokušaj Berlina da spase evropske integracije.

Drugi ključni faktor dogovora je Francuska, odnosno njen predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) koji je naveo da je reč o najvećem izazovu u istoriji EU, kao i da pojedinačno nacionalno delovanje nema izgleda na uspeh već je neophodno zajedništvo. Ipak, reč je o preliminarnom dogovoru, koji tek treba da bude potvrđen u Savetu EU pre nego što Evropska komisija dobije nalog da emituje obveznice.

Makron je istakao da dogovor Francuske i Nemačke ne znači istovremeno „sporazum između 27“ država članica, ističući da je Evropi neophodna „solidarnost“. „Verujemo da ukoliko Francuska i Nemačka pošalju signal to je nešto što podstiže trganje za konsenzusom u EU“, rekla je nemačka kancelarka, prenosi CTV.

Dosadašnja iskustva govore da su dogovori između Nemačke i Francuske, dve najmoćnije države EU koje su osovina čitavog koncepta ujedinjene Evrope, bili manje više konačni, ali ipak treba sačekati pristanak Austrije, Holandije, Danske, Švedske i još nekih zemalja sa severa i istoka EU. Nekoliko pitanja izaziva nelagodu kod država koje nisu oduševljene dogovorom Makrona i Merkel.

Evropska centralna banka već je u procesu otkupa 1.000 milijardi evra obveznica kako bi stabilizovala tržište, navodi „Jutarnji list“, što predstavlja izvrtanje tržišnih principa jer pojedine, već prezadužene zemlje, stiču privilegije kada ECB otkupljuje njihov dug.

Takođe, ako fond oporavka bude ušao u okvir zajedničkog budžeta EU, strah istočnih zemalja da će u preraspodeli ostati bez dela novca mogao bi postati realan. Zatim, ako su pojedine članice EU bile fiskalno disciplinovane i ne preterano zadužene, one bi sada trebalo da uđu u zajedničko dugoročno zaduživanje, iako od njega neće imati proporcijalno jednako kao „najviše pogođene članice“, pre svih Italija i Španija.

Jedna od nepoznanica mogla bi biti i kako će se formirati kriterijum za najviše pogođene članice koje će dobijati grantove. Možda prema ukupnim troškovima zdravstvenog sistema, padu GDP, zvisnosti od turizma ili zbog gubitka budućih prihoda, ali bilo kako bilo očekuje se da će Italija dobiti najveću pomoć. Tome u prilog može ići i činjenica da je reč o zemlji koja je jedna od šest osnivača EU, pored toga što je na sve pobrojane načine teško pogođena krizom.

Evropska komisija odobrila je državama članicama davanje 1.950 milijardi evra pomoći od početka pandemije. Nemačkoj je odobreno 999,5 milijardi, što predstavlja 51 odsto ukupno odobrene pomoći, Francuskoj 331 milijardu ili 17 odsto, Italiji 302 milijarde (15,5 odsto) i Poljskoj 49 milijardi (2,5 odsto) dok su ostale zemlje dobile neuporedivo manje.  

BBC dogovor Makrona i Merkel komentariše kao „PR predstavu evropskog jedinstva“, podsećajući da konačna odluka mora biti jednoglasna, a da je pred liderima 27 država izazovan posao da ideju „prodaju“ parlamentarnim poslanicima i glasačima u svojim zemljama.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc (Sebastian Kurtz) oglasio se putem twittera navodeći da pozicija Beča ostaje nepromenjena. „Spremni smo da kreditima pomognemo najteže pogođenim zemljama“, napisao je on, dodajući da od MMF očekuje da ažurira prioritete, a ne da podiže „letvicu“ prenosi CNBC. Očekuje se da će upravo Kurc biti inicijator konsultacija među liderima koje nije obradovao dogovor Berlina i Pariza.

U holandskom Ministarstvu finansija nisu imali komentar, već su samo naveli da proučavaju predlog, dok je italijanski premijer Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) nazvao predlog „prvim, važnim korakom u smeru kojem se nada Italija“.