ECB dostigla inflatorni cilj, trenutno „na dobroj poziciji“

Član Upravnog saveta Evropske centralne banke, Gabrijel Makluf (Gabriel Makhlouf), odbacio je zabrinutost zbog pada inflacije ispod cilja od 2,0 odsto, rekavši da je zapravo više zabrinut da će ona preći taj prag.

Iako centralna banka sa sedištem u Frankfurtu predviđa privremeno podbacivanje za sledeću godinu, Makluf je rekao da to nije problem sve dok srednjoročni izgledi ostanu usidreni oko dva odsto. Inflacija hrane – koja je ove godine bila u trendu i sada je oko tri odsto – je oblast na koju treba obratiti posebnu pažnju, rekao je on u intervjuu.

„Sve u svemu, više sam fokusiran na pritiske koji će podići inflaciju nego na pritiske koji će smanjiti rast“, ​​rekao je šef irske centralne banke u Vašingtonu, gde prisustvuje godišnjim sastancima MMF-a. „U ovoj debati o ’podbacivanju’, više me brine da ćemo biti iznad nego ispod dva procenta”, preneo je njegove reči Bloomberg.

Komentari naglašavaju kako kreatori politike ostaju svesni neizvesnosti sa kojima se suočava ekonomija evrozone, čak i dok rast cena lebdi oko njihovog cilja. Fokusirani su na pitanja koja uključuju carine, veću fiskalnu potrošnju i rat u Ukrajini — što bi moglo da povuče inflaciju u oba smera.

Nekoliko zvaničnika je naznačilo da rizike za izglede cena vide kao uravnotežene. Makluf je zauzeo drugačiji stav, rekavši da misli da su „malo iskrivljeni naviše“.

Takođe je rekao da su mu nedavni ekonomski podaci dali „više poverenja“ u septembarske projekcije ECB-a, koje predviđaju rast bruto domaćeg proizvoda od 1,2 odsto u 2025. i 1,0 odsto u 2026. godini.

„Stvari bi se mogle promeniti veoma brzo — pogledajte odluku Kine da ograniči snabdevanje retkim zemnim elementima i pretnju SAD carinom od 100 odsto“, rekao je. „Ali ako to ostavimo po strani, evropska ekonomija je pokazala otpornost.“

ECB je ostavila kamatne stope nepromenjene od juna, a zvaničnici kažu da je trenutni nivo od (takođe) dva procenta „dobro mesto“ za sada. Analitičari i investitori smatraju da je dalje ublažavanje malo verovatno uskoro. Makluf se složio sa ovim mišljenjem, rekavši: „Ne mislim da tržišta greše.“

„Mogli bismo biti u ovoj tački gde ispunjavamo naš cilj“, rekao je. „I mislim da tržišta prave istu vrstu procene. Nadam se da ljudi takođe razumeju kako vidimo rizike i stepen neizvesnosti koji nije nestao u meri u kojoj bih želeo da nestane.“

Neki zvaničnici i dalje veruju u mogućnost daljih smanjenja. Guverner Banke Francuske Fransoa Vileroa de Galo (Francois Villeroy de Galhau) rekao je za Bloomberg TV da je, „ukoliko postoji sledeći potez, smanjenje kamatne stope verovatnije od povećanja kamatne stope“ jer postoji više rizika od pada.

Makluf je, nasuprot tome, naznačio da bi sledeći korak mogao da ide u oba smera.

„Za mene je sledeći potez dvostran“, rekao je. „Nisam u taboru onih koji misle da nam je potrebno još jedno smanjenje. Ja sam u taboru onih koji kažu da smo verovatno u dobroj poziciji, ali moramo obratiti pažnju na činjenicu da zapravo postoje pritisci na cene.“