Moguć selektivni otkup dužničkih hartija pojedinačnih država EU

ECB razmatra promenu mehanizma otkupa obveznica

BankeNovac

7.10.2021 08:25 Autor: Redakcija Biznis.rs

ECB razmatra promenu mehanizma otkupa obveznica ECB razmatra promenu mehanizma otkupa obveznica
Evropska centralna banka proučava novi program kupovine obveznica kako bi sprečila bilo kakvo previranje na tržištu kada mehanizam „interventnog“, odnosno hitnog kriznog otkupa bude... ECB razmatra promenu mehanizma otkupa obveznica

Evropska centralna banka proučava novi program kupovine obveznica kako bi sprečila bilo kakvo previranje na tržištu kada mehanizam „interventnog“, odnosno hitnog kriznog otkupa bude ukinut sledeće godine, kažu zvaničnici upoznati sa tom temom.

Plan bi zamenio postojeću dinamiku otkupa obveznica i dopunio stariju, otvorenu šemu kvantitativnog ublažavanja koja trenutno podrazumeva kupovinu 20 milijardi evra duga mesečno, rekli su zvaničnici, koji su zatražili da ne budu identifikovani jer su poverljive diksusije još uvek u toku, piše Bloomberg.

Portparol ECB odbio je da komentariše ove navode, uz napomenu da osoblje raspravlja o širokom spektru ideja koje nisu nužno predstavljene Savetu upravitelja ili Izvršnom odboru.

Takva inicijativa bi delovala kao mera osiguranja u slučaju da planirani kraj u martu takozvanog programa hitne kupovine obveznica za vreme pandemije u ukupnom iznosu od 1,85 biliona evra, poznatog kao PEPP, izazove tržišnu prodaju obveznica iz visoko zaduženih zemalja, poput Italije.

Prema saznanjima, kupovine bi se vršile selektivno. To bi zaobišlo pravilo koje se primenjuje na oba postojeća programa i koje zahteva od centralnih banaka da otkupljuju dug u odnosu na veličinu ekonomije svake zemlje.

To pravilo je na snazi od početka velikih pojedinačnih kupovina aktive 2015. godine. Namera je da se umanji zabrinutost da ECB zapravo finansira vlade, što je inače zakonom zabranjeno.

Svesni krize koja je zahvatila Italiju na početku pandemije, kreatori politike ECB pokušavaju da pronađu izlaz iz postojećih postavki stimulativnih mera za hitne slučajeve, obuzdavajući pritom špekulacije ulagača, sada kada su vlade još izloženije nakon što su nagomilale dugove za finansiranje fiskalnih podrški.

Došlo je do rasprodaje italijanskih dužničkih hartija od vrednosti u poslednje dve nedelje, pri čemu su desetogodišnji prinosi porasli za 25 baznih poena na 0,89 odsto, što je najviše od juna. Ista stopa na španski dug iznosi 0,47 odsto, na primer.

Razlika u prinosu između referentnog italijanskog i nemačkog duga – pomno praćenog indikatora rizika za region zone evra – trenutno je oko 107 baznih poena, što je gornji deo višemesečnog raspona.

Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) i njene kolege odložile su za decembar odluku o monetarnim podsticajima za sledeću godinu. Ona je u intervjuu za Bloomberg TV još u julu rekla da bi pandemijski program pandemije mogao biti praćen „prelaskom u novi format“, bez detaljnog objašnjenja.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.