Espreso indeks pokazuje: Najveća kupovna moć u Kostolcu, najmanja u Raškoj

Najveću kupovnu moć u Srbiji imaju stanovnici Kostolca, a najmanju građani Raške, pokazuje istraživanje Instituta za razvoj i inovacije čiji tim je sproveo ispitivanje Espreso indeksa za 2020. godinu.

Kao parametar kupovne moći, mladi istraživači koristili su kratki espreso, te je ovo prvo takvo istraživanje urađeno u 174 gradova i opština u Srbiji, a po ugledu na Big Mek indeks (Big Mac Index) koji objavljuje časopis Economist kao neformalan način merenja pariteta kupovne moći između valuta koristeći vrednost proizvoda kompanije McDonald’s.

“Za Espreso indeks kao parametar uzet je kratki espreso jer smo to prepoznali kao dobro koje ima svaka lokalna samouprava, a kome najmanje varira kvalitet, a cena dobara zavisi od kvaliteta”, kaže za Biznis.rs direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

Kako bi se izračunala aproksimacija kupovne moći kroz Espreso indeks bilo je potrebno popisati cene dobra koje je najuporedivije, odnosno čije karakteristike su najsličnije po mestima u Srbiji. Za to je odabran kratki espreso kao dobro koje se posmatra.

Na osnovu prikupljenih podataka o ceni kratkog espresa izračunato je koliko se može kupiti kratkih espresa za prosečnu neto platu u 2020. godini u svakom mestu. Broj kratkih espresa koji se može u proseku kupiti u svim opštinama i gradovima uzet je kao vrednost Espreso indeksa od 100 poena.

Mesta koja imaju veću espreso kupovnu moć od proseka svih opština i gradova imaju indeks veći od 100 poena, dok ona koja imaju manju kupovnu moć imaju vrednost indeksa manju od 100 poena.

Šta pokazuje Espreso indeks?

Najveća kupovna moć prema Espreso indeksu je u Kostolcu, u vrhu se nalaze Lajkovac i Majdanpek, dok je najniža u Raškoj, a odmah iza nje je Svrljig. Komentarišući dobijene rezultate, Jevtović navodi da nije isto imati “moćan” novčanik u Kostolcu i u Raškoj, gde je najmanja kupovna moć.  

“Iako nam je bliska floskula ‘deblji-tanji’ novčanik najbolje bi ovo bilo razumeti uz primer, pa tako ako u novčaniku postoji 1.000 dinara, taj novčanik nije isto moćan u Kostolcu i u Raškoj jer je reč o jedinici lokalne samouprave sa najmanjom kupovnom moći. Zato u analizi treba biti oprezan jer se Kopaonik, kao mesto sa najvišom cenom espresa i usluga u Srbiji, nalazi na teritoriji opštine Raška, dok na primer, tih 1.000 dinara u novčaniku najviše vredi u Kostolcu zato što je tamo 61 odsto iznad proseka veća Espreso kupovna moć koju smo mi izračunali”, kaže naš sagovornik.  

Razlog za to je, navodi, visoka plata i ne previše visoka cena espresa, odnosno usluga.

“Objašnjenje za platu u Kostolcu vezano je za sektor proizvodnje električne energije. Tamo gde postoje postrojenja, gde je sektor proizvodnje električne energije, uglja i rudarski sektor, tamo je kupovna moć visoka”, navodi Jevtović i dodaje da u narednom period planiraju dublja istraživanja na osnovu ovih podataka.

Ovo istraživanje poništava tezu da ljudi u Srbiji odlaze iz mesta sa manjom u mesta sa većom kupovnom moći, a po svemu sudeći mladi imaju i druge parametre kada biraju mesta u kojima će da žive i rade.

“Ono do čega smo došli i što je meni kao istraživaču bilo posebno zanimljivo, kao nekome ko se bavi migracijama kako internim u okviru Srbije, tako i onim iz Srbije, da imamo mesta sa izuzetno visokom Espreso kupovnom moći koja se prazne. Dakle, ljudima je bitan kvalitet života, važne su im usluge koje se nude. Mladima su važna mesta za izlazak, kulturne manifestacije, kakav će im biti kvalitet vazduha, da li će biti gužve u saobraćaju i slično. Tako imamo jednu Žagubicu ili Babušnicu koje imaju visoku Espreso kupovnu moć, a ipak ljudi iz tih mesta migriraju ka većim centrima”, zaključuje naš sagovornik.