Globalno tržište kriptovaluta u oštrom padu

Globalno tržište kriptovaluta zabeležilo je pad od skoro sedam procenata tokom prošle nedelje. Strah od novog zastoja u radu američke vlade, kao i vesti o jačanju vojnog prisustva SAD u blizini Irana, naveli su investitore da se povuku iz rizične imovine i okrenu sigurnijim utočištima. U takvom okruženju cena zlata dostigla je istorijski maksimum, dok su stabilni tokeni vezani za zlato postali među najbrže rastućim digitalnim sredstvima.

Najlošije je prošao Ethereum, koji je tokom sedmice izgubio više od devet odsto vrednosti, što ukazuje na dalje slabljenje poverenja dela kriptozajednice u ovaj projekat. Indeks CoinDesk 20, koji prati kretanje 20 najvećih kriptovaluta prema tržišnoj vrednosti i likvidnosti, pao je za 6,65 odsto do 26. januara na 2684 poena. Dan ranije skliznuo je ispod 2603 poena, što je bio najniži nivo u više od mesec dana, prenosi Kommersant.

Sličan trend zabeležio je i bitcoin, 25. januara cena je pala na oko 86.000 dolara, najniže od sredine decembra, dok je na nedeljnom nivou zabeležen minus od 5,7 procenata. Analitičari kao ključni razlog pada navode nepovoljnu kombinaciju političkih i ekonomskih rizika. Mogućnost novog američkog „šatdauna“ i zaoštravanje odnosa između Vašingtona i Teherana dodatno su pojačali nervozu na tržištu.

To se jasno videlo na tržištu plemenitih metala. Krajem sedmice zlato je probilo istorijski rekord i premašilo 5.100 dolara po unci, dok je srebro prvi put u istoriji trgovanja prešlo granicu od 112 dolara za uncu. Ovakav razvoj događaja pokazuje da investitori u uslovima geopolitičke nestabilnosti i dalje više veruju zlatu nego bitcoinu kao sigurnom utočištu. U prilog tome govori i snažan rast popularnosti stabilnih kriptovaluta vezanih za zlato, čija je ukupna tržišna vrednost za godinu dana porasla gotovo četiri puta i premašila pet milijardi dolara.

Raspoloženje na tržištu, prema indeksu straha i pohlepe, i dalje je u zoni straha, što znači da su učesnici oprezni i čekaju jasnije signale. Novi zastoj u radu američke vlade mogao bi dodatno pogoršati situaciju, jer bi otežao pristup ključnim ekonomskim podacima i procenu inflacije i tržišta rada. Mogući oporavak tržišta zavisiće pre svega od smirivanja geopolitičkih tenzija i jasnijih poruka o monetarnoj politici.