Grčka pozajmljuje jeftin novac zahvaljujući programu ECB

„Grčka pozajmljuje novac po rekordno niskim kamatnim stopama“, izjavio je prošle nedelje premijer Kirijakos Micotakis po emitovanju desetogodišnjih državnih obveznica sa stopom prinosa 0,9 odsto. Grčka je na taj način prihodovala još 2,5 milijardi evra sa tržišta kapitala, nakon što je ranije ove godine inkasirala 8,5 milijardi evra.

Istovremeno, od ranije ogromni grčki dug premašio je tokom pandemije 200 odsto BDP. U praksi to bi značilo da bi ukupan dohodak, do poslednjeg centa, koji grčka ekonomija može da stvori od proizvodnje i usluga za dve godine bio nedovoljan da podmiri njena dugovanja. Da, zaduženje Grčke je jako, jako veliko.

Pitanje je pod kojim uslovima bi se Grčka mogla zaduživati da nije deo Evrozone i da Evropska centralna banka (ECB) ne stoji iza nje, ne odustajući od svog kriznog programa otkupa obveznica. Nije isključeno da bi Grčka proglasila bankrot, kao Argentina 2001. godine kada su visoke kamate na obveznice postale nenaplative. Buenos Aires nije mogao da isplati 93 milijarde dolara duga.

Grčki dug je pre pandemije premašio 400 milijardi evra. Međutim, prinos na petogodišnje obveznice Grčke ove nedelje prvi put je pao ispod nule nakon odluke ECB da zadrži tempo svog programa otkupa državne imovine. To znači da su investitori spremni da pozajme novac Grčkoj uprkos nivou duga koji je tokom pandemije dostigao 206 odsto BDP.

Pozitivna klima zavladala je ove nedelje na grčkom elektronskom tržištu sekundarnih obveznica, potiskujući prinos desetogodišnjih obveznica ispod jedan odsto, prenosi GreekCityTimes, pozivajući se na FinancialTimes. Grčkim dugom trgovaće banke BNP Paribas, Deutsche Bank, Goldman Sachs, HSBC, JP Morgan i Nomura, koji su garanti emisije.

Prinos na desetogodišnje obveznice je 0,74 do 0,73 odsto, a prinos na petogodišnje obveznice – 0,08 odsto. Investitori u petogodišnje grčke obveznice zapravo su spremni da čuvaju vrednost novca ulažući ga sa planiranim minimalnim gubitkom od -0.08 procenata. Prinos na petnaestogodišnje obveznice je 0,88 procenata. Raspon prinosa između desetogodišnjih grčkih i nemačkih referentnih obveznica pao sa 1,03 na 0,99 odsto.

Do toga je došlo zbog odluke ECB da nastavi krizni program kupovine aktive, čime je podstakla otkup rizičnijeg duga Evrozone. Analitičari ocenjuju da je ECB kupila vreme i da je rast otkupa posledica činjenice da je ECB uverila tržište da neće uskoro napustiti svoj program hitne kupovine pandemijskih obveznica.

Uveravanje ECB došlo je u vreme kada su se proširivali takozvani rasponi između troškova pozajmljivanja Nemačke i zaduženijih članica monetarne unije. Prema mišljenju stručnjaka ECB ne želi pooštravanje finansijskih uslova, u čemu su ključna finansiranja suverenih dugova.

Vlade mediteranskih zemalja koriste pad troškova pozajmljivanja novca kako bi prikupile neophodna sredstva, a pored Grčke prodajom obveznica prošle nedelje bavila se i Italija, prenosi Reuters. Prema proceni Evropske komisije grčki javni dug dostići će do kraja tekuće godine nivo 209 odsto BDP.