Guvernerski savet ECB o „zelenijoj“ monetarnoj politici

Čelnici Evropske centralne banke (ECB) započinju u petak trodnevni sastanak u Frankfurtu gde će raspravljati o pokušaju preoblikovanja politike evrozone u narednim godinama. Razgovori će obuhvatiti pitanja od promene inflacionog cilja do zelenije monetarne politike.

Trodnevno zasedanje biće prvi lični susret članova Guvernerskog saveta ECB od početka pandemije i testiraće konsenzus oko područja koja će činiti okosnicu strateških planova predsednice ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde), prenosi FT.

Savet ECB sa 25 članova, uključujući 19 guvernera centralnih banaka država evrozone blizu je konsenzusa o ideji da ECB preduzme mere protiv klimatskih promena, jednog od pitanja o kojem se najviše raspravlja među centralnim bankama, insajderima i analitičarima. Lagard je izjavila da se nada da će „klimatske promene dobiti prostor“ u novoj strategiji ECB, kao i da će to biti dokaz sposobnosti njenog prilagođavanja.

Budući da je jedan od glavnih protivnika „ozelenjavanja“ monetarne politike ECB, nemački guverner Jens Vajdman (Jens Weidmann) rekao da će podržati „dekarbonizaciju“ kupovine imovine ECB i politike kolaterala, što nagoveštava konsenzus. Analitičari navode da je to svojevrstan paradoks.

Prof. dr Zoran Grubišić, redovni profesor Beogradske bankarske akademije ocenio je za Biznis.rs da je neobično da se ECB bavi selektivnim merama, ali da to nije isključeno. „ECB može selektivno da deluje samo u nekim sektorima, u ovom slučaju u takozvanim zelenim“, otkupom obveznica kompanija koje deluju u tim sektorima, rekao je Grubišić.

Manje izgleda za konsenzus ima pitanje ciljane inflacije ECB. Većina članova Saveta slaže se da je trenutni cilj inflacije „blizu, ali manje od dva odsto“ prevaziđen, ili kako je rekla Lagard „zbunjujuće za posmatrače, ali i za tržišta“.
Neki guvreneri smatraju da treba da prate američki FED u ciljanju prosečnog nivoa inflacije, dok drugi smatraju da bi to zakomplikovalo stvar. Postoji određena podrška ideji „opsega tolerancije“, koju je prihvatila Banka Engleske.

Grubišić smatra da bi bilo logično da će ECB nastaviti sa kvantitativnim olakšicama. Zapravo, sa kriznim pandemijskim programom otkupa imovine (PEPP) kroz koji u poslednjih nešto manje od godinu i po dana otkupljena imovina u vrednosti 1.850 milijardi evra.

S obzirom na to da postoje inflatorna očekivanja, bilo bi uobičajeno da se povise kamatne stope, kako bi se inflacija zadržala u ciljanom okviru, ali nema nagoveštaja ECB da razmišlja o tome. Prema rečima Janisa Sturnarasa, guvernera grčke centralne banke i člana Saveta ECB, sastanak će biti presudan za postizanje maksimalnog mogućeg konsenzusa o „novoj strategiji“ do kraja leta, dok su neki drugi članovi Saveta nagovestili da na jesen verovatno neće biti značajnih promena monetarne politike ECB.