HITNO USVOJITI PREDLOG ZA EVROPSKI OPORAVAK Merkel: Dogovor mora biti postignut tokom leta

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da se Evropa nalazi u jednoj od „najtežih situacija u svojoj istoriji“ i pozvala na hitno usvajanje predloga za evropski ekonomski oporavak. Ona i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) pozvale su na hitan dogovor o fondu za oporavak Evropske unije, vredan 750 milijardi evra.

Nemačka kancelarka i predsednica EK održale su zajedničku virtuelnu konferenciju za medije na kojoj su istakle ciljeve šestomesečnog nemačkog predsedavanja EU, koje je Berlin preuzeo 1. jula, prenosi Deutsche Welle.  

„Imamo krizu bez presedana i potreban je odgovor bez presedana. Svakog dana ljudi gube svoje poslove, kompanije propadaju, što slabi našu ekonomiju. Svaki dan se broji“, rekla je fon der Lejen.

U EU trenutno se vode pregovori o usvajanju programa ekonomskog oporavka, prema predlogu po kojem se fond sastoji od 500 milijardi evra bespovratne pomoći za države i sektore koji su najteže pogođeni pandemijom, kao i dodatnih 250 milijardi evra u vidu povoljnih kreditnih zajmova.

Fon der Lejen je navela da se u proteklim nedeljama pokazalo da postoji zajednička platforma, ali da je dogovor o detaljima težak. Lideri EU i njenih država članica razgovaraće 17. i 18. jula u Briselu uživo o usvajanju predloga, ali razlike u obimu, načinu finasiranja i distribuciji pomoći i dalje su velike.

„Idem 17. jula u Brisel u nameri da postignemo dogovor“, rekla je Merkel. Ona je dodala da uprkos tome što su dosadašnji pregovori bili neubedljivi „svejedno mora biti postignut dogovor tokom leta“. „Ne mogu da zamislim neku drugu mogućnost“, navela je nemačka kancelarka.

U osnovi predloga EK stoje dva različita plana. Jedan koji su predložili francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i nemačka kancelarka o grantovima u vrednosti 500 milijardi evra, i drugi alternativni iza kojeg su stale Austrija, Švedska, Danska i Holandija (Štedljiva četvorka) kojim se traži kreditiranje ugroženih.

U središtu ovog pitanja je potreba da se pomogne Italiji kako njen već ogroman javni dug (123,8 odsto BDP u 2019.) ne bi postao neodrživ. Grčka, koja je najzaduženija država Evrope u odnosu na ekonomski rast, duguje 176,6 odsto BDP, prema podacima iz 2019. Rim je u prognozi iz aprila predvideo da će ove godine javni dug Italije dostići 155,7 odsto BDP.

Nakon prošlonedeljnog sastanka uživo sa Makronom, Merkel je naglasila da će „sigurno biti promena“ predloga EK o paketu pomoći, ali je dodala kako to „mora ostati fond koji zaista pomaže zemljama članicama kojima preti velika šteta od krize“. Nemačka kancelarka signalizirala je da je otvorena za kompromis, ali je dala do znanja da neće biti spremna na previše popuštanja. Merkel je tom prilikom naglasila kako je jedinstvo Nemačke i Francuske presudno za dogovor oko fonda.

Mekel, fon der Lejen, predsednik Saveta EU Šarl Mišel (Charles Michel) i predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli (David Sassoli) sastaće se 8. jula. Osim o predloženom fondu, oni će razgovarati i o predlogu višegodišnjeg budžeta EU (2021-2017) vrednom 1.100 milijardi evra.