Hrvatski građani prošle godine kupili investiciono zlato u vrednosti oko 350 miliona evra

Građani Hrvatske prošle godine kupili su investiciono zlato u vrednosti od oko 350 miliona evra, a ove godine taj iznos bi mogao premašiti pola milijarde evra, saopšteno je u četvrtak na trećoj međunarodnoj Crogold konferenciji.

Ovi podaci odnose se na zlato koje građani fizički poseduju, uglavnom u obliku poluga i zlatnika, objašnjava Saša Ivanović, direktor Centra Zlata, kompanije koja se bavi otkupom i prodajom investicionog zlata, prenosi poslovni.hr.

Prema njegovim rečima, uprkos porastu prodaje zlata u Hrvatskoj, još uvek nisu dosegnuti nivoi ulaganja kao u ostatku Evropske unije i drugim razvijenim zemljama. On kaže da je to zato što je zlato postalo isplativo kao ulaganje ulaskom u Evropsku uniju, kada je oslobođeno PDV-a i poreza na luksuz.

Ipak, stvari se polako kreću prema željenim nivoima, pri čemu je samo u prvom kvartalu ove godine promet rastao za oko 70 odsto, dok je u svetu iznosio oko 50 odsto.

“Hrvatska uvek malo više raste zato što je dosta ‘mlado’ tržište i ljudi se tek navikavaju na kupovinu zlata i štednju u njemu”, kaže Ivanović.

Rekordna cena zlata

Napominje da kupovinu zlata hrvatski građani uglavnom smatraju dugoročnom investicijom i tako primarno žele da sačuvaju vrednost novca, dok su u manjoj mjeri motivisani zaradom. Prednost zlata je i što je dosta likvidno, što znači da se praktično može prodati istog dana i tako doći do gotovine.

U vreme prošlogodišnje konferencije cena unce zlata je bila oko 2.350 dolara, kada su mnogi tvrdili da mu je cena dosegnula istorijski maksimum, podseća Ivanović. No, trenutna cena mu je takođe rekordna i premašuje 3.100 američkih dolara po unci, pri čemu Ivanović smatra da je “kraj rasta cene još daleko”. Pritom iznosi i neke procene prema kojima bi cena unce zlata do 2030. mogla dosegnuti i 7.000 dolara.

On je napravio i poređenje s ulaganjem građana u zlato i državne hartije od vrednosti, pa tako, u slučaju da su šest milijardi evra uložili u zlato zaradili bi oko dve milijarde evra, dok u slučaju “narodnih” obveznica i trezorskih zapisa to iznosi oko 200 miliona evra.

Potražnja za zlatom raste u uslovima neizvesnosti

Profesorka sa zagrebačkog Ekonomskog fakulteta Marijana Ivanov pojasnila je da potražnja za zlatom uvek raste u uslovima neizvesnosti i nesigurnosti visoke inflacije. Na primer, cene akcija su vrlo volatilne te reaguju i na aktuelne pojave poput carina, trgovinskih ratova, geopolitičkih sukoba, protekcionizma i sankcija, pa deo investitora “beži” od takvih ulaganja, a ulagačka alternativa je uvek zlato.

“Kad god imate ili faktor realnog gubitka vrednosti novca ili beg od ostalih kategorija imovine zato što bi se na njima mogao dogoditi značajan pad cene, onda se povećava potražnja za zlatom”, kazala je Ivanov.

Hrvatska kovnica novca je preduzeće u vlasništvu Hrvatske narodne banke (HNB), glavna funkcija joj je izrada opticajnog kovanog novca, to jest evrokovanica s hrvatskim motivima, no značajne prihode ostvaruje i od prigodnog kovanog novca, koji ima nominalnu vrednost i spada u kategoriju investicionog zlata.

Dakle, HNB je izdavač, dok ostali posao, od inicijative, pripreme, kovanja, prodaje i distribucije zlatnika odrađuje Hrvatska kovnica novca, objašnjava direktor prodaje te kompanije Ivan Odrljin.

Oko 70 odsto prigodnih zlatnika i srebrnjaka se proda na domaćem tržištu, no poslednjih godinu-dve se beleži i rast na stranim tržištima, uz udeo od gotovo 30 odsto, istakao je Odrljin.