Inflacija u evrozoni neočekivano porasla u novembru na 2,2 odsto

Inflacija u evrozoni neočekivano je porasla prošlog meseca, što verovatno učvršćuje očekivanja da Evropska centralna banka (ECB) uskoro neće dodatno snižavati kamatne stope, pokazali su u utorak podaci Eurostata.

Inflacija u 20 zemalja koje koriste evro ubrzala je na 2,2 sa 2,1 odsto u prethodnom mesecu, zadržavajući se blizu cilja ECB od dva procenta tokom većeg dela godine, jer su niže cene energije ublažile i dalje snažne pritiske na domaće cene, naročito u sektoru usluga.

Osnovna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i goriva, ostala je na 2,4 procenta zbog brzog rasta cena usluga, dok su cene trajnih potrošnih dobara bile slabe.Podaci potvrđuju stav ECB da je inflacija u velikoj meri suzbijena i da kreatori politike sada imaju dovoljno vremena da prate dalji razvoj cena pre nego što razmotre nove poteze.

Istovremeno, međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru pala je u oktobru na 2,8 odsto. Najveći deo tog pada pripisuje se uredbi kojom su od septembra ograničene trgovačke marže na hranu i kućnu hemiju na 20 odsto. Rezultat je bio brz i vidljiv, 147 od 167 proizvoda iz prehrambene korpe u septembru je pojeftinilo, navedeno je u izveštaju koji je predstavila guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Rast cena hrane i bezalkoholnih pića spustio se na 1,7 odsto. Tabaković je istakla da bi usporavanje inflacije nastupilo i bez te mere. Dokaz je bazna inflacija – koja isključuje hranu, energiju, alkohol i cigarete – a koja je takođe nastavila da klizi naniže, na 3,9 odsto u septembru i 3,8 odsto u oktobru. To pokazuje da su usporili i rast cena industrijskih proizvoda i rast cena usluga, što ukazuje na šire smirivanje pritisaka. Dok inflacija usporava, privredni rast se pokazao manje dinamičnim nego što je NBS očekivala.

S druge strane, ni evropska ekonomija ne beleži snažan rast, ali istraživanja i konkretni podaci i dalje pokazuju stabilnu ekspanziju blizu potencijala evrozone, za koji se procenjuje da je između jedan i 1,5 procenata. Rast dodatno podupire čvrsto tržište rada, a odvojeni podaci Eurostata pokazuju da je stopa nezaposlenosti u oktobru blago porasla na 6,4 procenta.

Zato tržišta gotovo ne vide mogućnost smanjenja depozitne stope ECB od dva odsto na predstojećem sastanku 18. decembra, poslednjem u ovoj godini, dok šanse za bilo kakvo popuštanje sledeće godine procenjuju na 25 odsto. ECB je od prošlog leta snizila kamate ukupno za dva procenta, ali od juna nije preduzela nove korake. Razgovori o smanjenju kamatnih stopa mogli bi ponovo da ožive početkom sledeće godine, kada se očekuje da inflacija privremeno padne ispod cilja zbog nastavka pada cena energije.

ECB obično zanemaruje kratkoročne oscilacije izazvane energentima, ali pojedini zvaničnici upozoravaju da preniska inflacija može sniziti očekivanja i tako samu sebe održavati. Cene gasa su sada oko  40 odsto niže nego pre godinu dana, a cena nafte je za 10 procenata niža, što ukazuje na to da će energetska deflacija još trajati.

Cene energenata u novembru su bile niže za 0,5 odsto u odnosu na godinu ranije, dok je inflacija u uslugama iznosila 3,5 odsto, dok je neobrađena hrana poskupela za 3,3 procenta. Inflacija industrijskih proizvoda bez energije, koju ECB prati zbog mogućeg „dampinga” iz Kine, iznosila je 0,6 odsto.

Mnogi zvaničnici ECB poručuju da su prihvatljiva mala odstupanja od cilja, sve dok osnovni trendovi pokazuju povratak inflacije na dva procenta. Njihovo poverenje podupiru relativno solidni ekonomski podaci, koji ukazuju da se evrozona dobro nosi sa izuzetno visokim nivoom neizvesnosti.