Inflatorni rizici u SAD prelivaju se na ceo svet

Inflatorni pritisak u SAD i dalje je velika briga ne samo za američku, nego i za globalnu ekonomiju. Brz rast potrošačkih cena se usporio u julu na 0,5 odsto u odnosu na 0,9 odsto u junu. Indeks rasta potrošačkih cena, prema Zavodu za statistiku rada porastao je u julu za 5,4 odsto u odnosu na jul prošle godine, ostajući na nivo iz prošlog meseca.

Iako su potrošačke cena na najvišem nivou u poslednjih 13 godina, američka demokratska većina ne odustaje od namere da ubaci dodatnih nekoliko hiljada milijardi dolara u promet, što bi trebalo da poveća inflatorni rizik. Prema odluci američkog Senata, najpre je u utorak odobreno ulaganje 1.000 milijardi dolara u plan obnove infrastrukture, a zatim u sredu još 3.500 milijardi za potrebe plana potrošnje.

“Demokrate su poznate po svojoj rastrošnosti. Verovatno će se to preneti na inflaciju u celom svetu. U Evropi bi to trebalo da se oseti nešto manje, ali emitovane su i velike količine evra, pa je inflacija i ovde očekivana. Naravno, ni mi to nećemo moći da izbegnemo“, ocenio je ekonomista Aleksandar Stevanović za Biznis.rs.

Na brz rast cena utiču ograničenja u lancu snabdevanja i sve veća potražnja. U pokušaju da smanji inflatorni rizik Bela kuća je apelovala na najveće svetske proizvođače nafte da pojačaju proizvodnju kako bi se obuzdalo poskupljenje benzina jer se strahuje da bi rastuća inflacija mogla da sputa ekonomski oporavak od pandemije korona virusa.

“Ne verujem da će cene nafte pasti, jer dolaze godine rasta ekonomije. Što se tiče apela Bele kuće, ne verujem da njime mogu puno da postignu. Oni imaju značajan uticaj na Saudijsku Arabiju, ali manevarski prostor im nije veliki“, naveo je Stevanović, dodajući da će aktuelne politike u SAD nastaviti da slabe vrednost dolara, što takođe pogoduje rastu cena sirove nafte.

Od početka pandemije SAD su već realizovale nekoliko ogromnih paketa finansijske pomoći u ukupnom iznosu oko 6.000 milijardi dolara. U proceduri usvajanja su i infrastrukturni plan u isnosu oko 1.000 milijardi dolara, koji je u Senatu dobio dvopartijsku većinu, dok je veliki plan potrošnje od 3.500 milijardi dolara proguran kroz proceduru usaglašavanja budžeta, što dozvoljava da bude usvojen prostom većinom, a u konkretnom slučaju sa 50 glasova “za“ i 49 glasova “protiv“.

Oba predloga treba da dobiju podršku u Predstavničkom domu Kongresa, gde demokrate takođe imaju tesnu većinu. Dok bi plan obnove infrastrukture, poznat i kao Bajdenov plan, trebalo da prođe, jer je već usaglašen u okviru dvopartijske komisije, plan potrošnje je sporan i za neke demokratske kongresmene, pa je njegovo usvajanje neizvesno.

“Može da se desi da se demokratski kongresmeni iz ’crvenih’ (republikanskih) država ne budu složili sa velikom potrošnjom, a budući da demokrate nemaju komotnu većinu, može da odluči jedan glas. Verujem da će se tražiti kompromisi i da će se možda smaniti iznosi i ponovo razmotriti šta ulazi u pakete, ali verovatno će se postići dogovor“, rekao je Stevanović.

Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je nedavno da će visoka inflacija u SAD uticati na čitavu globalnu ekonomiju. “U SAD je inflacija prešla pet odsto, iako je njihov cilj dva odsto. I već dve godine projektuju budžet sa 15 procenata deficita. Ovaj deficit se gasi na račun čega? Kroz emisiju (dolara). Otuda inflacija. Naravno, to se u potpunosti odražava na čitavu svetsku ekonomiju, imajući u vidu značaj američke ekonomije za ceo svet i značaj dolara kao najtraženije rezervne valute“, rekao je Putin.