Inspektori oduzimaju imovinu stečenu krivičnim delom

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu po stopi od 75 odsto stupio je na snagu u martu, a pod lupom inspektora je imovina građana za koju se posumnja da su je za tri godine uvećali u toj meri da je razlika između nje i prijavljenih prihoda veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Zakon se, kažu u Poreskoj upravi, primenjuje, ali za sada još nisu poznati detalji. Кontrola imovine počinje uručivanjem poziva za učešće u postupku, u kojem se taksativno navode svi dokazi koje fizičko lice mora da dostavi sektoru za utvrđivanje porekla imovine.

Treba reći i da je teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica na Poreskoj upravi, a nakon toga teret dokazivanja je na fizičkom licu, odnosno poreski obveznik mora da dokaže da je imovina, u delu u kojem njeno uvećanje nije u skladu s prijavljenim prihodima, stečena zakonito, piše Dnevnik.

Кako je nedavno rekla Tatjana Srdić iz Poreske uprave, u postupku kontrole utvrđuje se vrednost imovine i prihodi fizičkog lica.

Termin imovina označava nepokretne i pokretne stvari, registrovane ili neregistrovane, kao i druga imovinska prava u Srbiji i inostranstvu, dok su prijavljeni prihodi fizičkog lica koji su prijavljeni nadležnom poreskom organu. U imovinu se ubrajaju i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava. Poreska uprava može da koristi sve vrste evidencija i podataka koje poseduju nadležni organi: Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre, Uprava za sprečavanje pranja novca, Centralni registar, NBS, MUP, lokalne samouprave, a postupak se sprovodi na osnovu analize rizika, u skladu s godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave i one nisu javno dostupne.

„Fizičko lice upoznaje se sa svim činjenicama do kojih se došlo u postupku kontrole i izvedenim dokazima“, navodi Tatjana Srdić.

Za taj posao je, kao što je i bilo najavljeno, formirana posebna jedinica u Poreskoj upravi. Predviđeno je da taj posao obavlja 63 poreska inspektora, a sada ih je 20 i svi su prošli obuke. Zakon predviđa da se nelegalno stečena imovina oporezuje po stopi od 75 odsto. U slučaju da se do nje došlo kroz krivično delo – sve se oduzima.

„Кoliko je sam taj postupak utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkih lica složen i kompleksan pokazuje i primer Velike Britanije, koja je u periodu od 2018. do 2020. godine otpočela i završila svega tri kontrole“, kaže Tatjana Srdić.

U zavisnosti od toga kako će se ovaj Zakon primenjivati zavisiće i to da li će on biti važan alat u borbi protiv korupcije. Tako poreski savetnik Đerđ Pap smatra da se najčešće, kada se govori o korupciji, misli na spregu državnih službenika i funkcionera s nekim drugima, te da će se tek nakon nekog vremena, kada se vidi protiv koga je kontrola pokrenuta, koliko i u kojoj meri moći reći da li jeste antikorupcijski ili nije.

Ovaj zakon utvrđuje povećanje imovine koju neko poseduje – od određenog dana do dana kada se obavi kontrola te imovine. U slučaju kad nema valjane potvrde da je reč o imovini, odnosno prihodima stečenim na zakonit način i za koje su plaćeni porezi, trebalo bi da se utvrđuje poreklo stečene imovine, a u suprotnom, kada je imovina stečena na zakonit način ne. Dakle, oni koji u znatnoj meri povećaju svoj imovinu moraće da imaju valjane dokaze o tome na koji su to način učinili.