Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Leskovac među “evropskim gradovima budućnosti”

Četiri srpska grada našla su se u ovogodišnjem izdanju liste “Evropski gradovi i regioni budućnosti 2025”, publikacije fDi Intelligence britanskog Financial Timesa (FT).

Beograd je na listi Velikih gradova zauzeo visoko peto mesto prema kriterijumu ljudskog kapitala i stila života, i deveto mesto prema isplativosti, odnosno efikasnosti troškova (cost effectiveness).

Novi Sad je šesti na listi Malih evropskih gradova budućnosti prema pogodnosti za poslovanje – business friendliness, a Kragujevac je u istoj kategoriji (mali gradovi) rangiran kao osmi prema efikasnosti troškova.

Leskovac je ove godine na listi Mikro gradova zauzeo četvrto mesto prema efikasnosti troškova. U prošlogodišnjem izdanju grad sa juga Srbije bio je na prvom mestu prema ovom kriterijumu, a FT je tada naveo da je Leskovac poznat po tekstilnoj industriji i ima razvijenu infrastrukturu u toj oblasti, što privlači investitore iz ove industrije.

Kragujevac takođe ima povoljne troškove života i poslovanja, što je privlačno za investitore koji traže ekonomično poslovanje. Ima i bogatu industrijsku tradiciju i razvijenu infrastrukturu, što ga čini atraktivnim za investicije u proizvodnju i automobilsku industriju. Tu su i visokoobrazovani radnici zahvaljujući prisustvu univerziteta, a grad se nalazi u centralnom delu Srbije, sa dobrim saobraćajnim vezama sa ostalim delovima zemlje.

Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities, u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da ova rang lista jeste relevantna, ali da je ovo ipak „sekundarni skup faktora koje investitori gledaju kada je ulaganje u bilo koju zemlju u pitanju“.

„Najpre se sagledavaju makroekonomski faktori konkretne zemlje koji se ogledaju kroz kreditni rejting, a svakako će prilježniji investitori pre investiranja sagledati političku i ekonomsku stabilnost zemlje, kao i stanje na polju vladavine prava i funkcionisanja institucija. Nakon toga mogu doći u obzir ovi mikro faktori, odnosno trijaža lokalnih destinacija, kada je u pitanju konkretan odabir za ulaganje“, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje koliko trenutna dešavanja i kriza u zemlji utiču na planove potencijalnih investitora, Gujaničić kaže da je teško oceniti momentalni uticaj aktuelnih društvenih zbivanja kod nas na buduća ulaganja, ali smatra da će – ukoliko potraju – izvesno uticati na investicije.

„Najpre, činjenica da su protesti masovni i da je u njihovoj osnovi zahtev za funkcionisanje institucija mogli bi da ponukaju pojedine strane ulagače da razmotre planirano ulaganje. S druge strane, ukoliko ovi protesti iznedre ispunjenje osnovnih zahteva, trenutni manjak ulaganja bi se veoma brzo mogao nadomestiti jer bi se oslobodio ogroman potencijal privrednog rasta koji koče slabe institucije i korupcija“, zaključuje Nenad Gujaničić.

U okruženju najbolje plasirani Skoplje, Banja Luka, Tirana, Vinkovci…

Kada je reč o drugim gradovima u okruženju, na listi su se našli Sofija i Bukurešt u kategoriji ključnih gradova (prema isplativosti troškova, odnosno ljudskom kapitalu i stilu života).

Među gradovima srednje veličine Skoplje je na prvom mestu po kriterijumu efikasnosti troškova, dok je Tirana zauzela osmo mesto. Banja Luka je treća po istom kriterijumu, ali u kategoriji malih gradova.

Prema strategiji za privlačenje stranih direktnih investicija, izdvajaju se mađarski Debrecin (kategorija: mali gradovi), kao i Stara Zagora u Bugarskoj, opština Kakanj u Bosni i Hercegovini i hrvatski Vinkovci (mikro gradovi).

Na listi su rangirani i regioni, a u okruženju Srbije izdvajaju se Bosna (BiH) u kategoriji srednje velikih i region Skoplja (mali evropski regioni). Među najboljim strategijama za privlačenje SDI ističu se Severna Makedonija, kao i mali regioni Krapina i Međimurje u Hrvatskoj i Zapadna Hercegovina u BiH.

Nemci ubedljivi među velikim gradovima

Među ključnim evropskim gradovima na prvom mestu liste je London, a slede Dablin, Varšava, Pariz i Amsterdam. Od šestog do desetog mesta nalaze se Minhen, Berlin, Madrid, Bukurešt i Stokholm.

Na listi velikih gradova nalazi se čak pet nemačkih – Frankfurt i Hamburg na vrhu, a zatim Dizeldorf na četvrtom mestu, Keln na šestom i Štutgart na devetom.

Među gradovima srednje veličine izdvajaju se poljski Vroclav, švajcarski Cirih i litvanski Viljnus, a među malim gradovima prvo mesto je zadržao Luksemburg, iza koga slede irski Kork i Ženeva (Švajcarska).

I među mikro gradovima se ističu švajcarski i irski – Cug, Limerik i Galvej.

Data centri i poluprovodnici održavaju nivo investicija

Situacija sa globalnim greenfield stranim direktnim investicijama (SDI) bila je šarena tokom 2024. godine, a Evropa nije bila izuzetak. Uprkos kritikama, Stari kontinent je ponovo privukao najviše SDI projekata među svetskim regionima, kao i drugi najveći broj prekograničnih kapitalnih ulaganja, odmah posle Azijsko-pacifičkog regiona, prema podacima fDi Markets-a.

Preliminarni podaci za 2024. godinu potvrđuju rastuću koncentraciju investicija, pri čemu se evropske destinacije takmiče za manji broj, ali većih SDI projekata.

U suštini, kako navodi fDi Intelligence, sve se svelo na nekoliko kapitalno intenzivnih strateških sektora koji su uspeli da održe brojke stranih direktnih investicija na nivou Evrope. Na prvom mestu su data centri i poluprovodnici, kao i obnovljivi izvori energije, iako je poslednji sektor zabeležio pad u odnosu na vrhunac iz godina neposredno posle pandemije.

U okruženju u kojem su mnoge evropske zemlje zabeležile pad ukupnih greenfield investicija, projekti sa velikim kapitalnim ulaganjima u ovim sektorima doprineli su uspehu nekoliko istaknutih SDI destinacija u 2024. godini.

Velika Britanija je imala jednu od najuspešnijih godina od globalne finansijske krize, zahvaljujući nekoliko ulaganja vrednih više milijardi funti u infrastrukturu za cloud i veštačku inteligenciju širom zemlje, pokazuju podaci fDi Markets-a.

Italija je takođe imala izuzetno jaku godinu – posmatrano po kapitalnim ulaganjima, najbolju do sada, zahvaljujući velikim investicijama stranih investitora u industriju poluprovodnika i vetroparkove na moru. Ulaganja u čiste tehnologije i data centre bila su ključ uspeha i za izvanredne rezultate Španije. Investitori u data centre oborili su sve prethodne rekorde kada su najavili niz mega projekata (više od milijardu dolara planiranih kapitalnih ulaganja) širom Evrope. Najavili su SDI projekte u vrednosti većoj od 69 milijardi dolara u 2024. godini, što je trostruko više od prethodnog rekorda iz 2023. godine.