CEVES: Da li budžet za 2026. donosi razvoj ili samo produžava stare probleme?

Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) otvorio je raspravu o tome kako izgleda budžet Srbije za 2026. godinu kroz pitanje da li ovakva državna kasa zaista pokreće razvoj ili samo održava već postojeće obrasce potrošnje.

Na konferenciji je osnivač CEVES-a, Kori Udovički poručila da je ključno pitanje: da li Srbija svojim novcem gradi produktivnije društvo – obrazovanije, tehnološki naprednije, sposobnije za rast?

“Ako ulaganja ne prate jedno drugo, ako država pravi put, a investitori kojima je taj put potreban ni ne znaju da će postojati, onda nema ni razvoja ni održivog rasta. Srbija ima oko 300.000 malih i srednjih preduzeća i oko 500 velikih, ali njihova ulaganja su daleko ispod nivoa koji je potreban da bi zemlja zaista napredovala. Ta preduzeća moraju biti deo razvojne slike, a ne posmatrači”, istakla je Udovički.

Ona je naglasila da je bez planiranja, bez uvida u potrebe lokalnih zajednica, kao i bez usklađivanja ulaganja, nema pravog efekta.

“Plan možda može biti promenljiv, ali proces planiranja mora biti čvrst. To podrazumeva široke konsultacije, jasne prioritete, kompromise. A za sve to potrebne su efikasne institucije na terenu – opštine, razvojne agencije, organizacije koje prikupljaju informacije. Ne može jedan čovek da upravlja razvojem zemlje“, navela je Udovički.

Poseban akcenat stavila je na to koliko su važni programi podrške, a koliko štetne mogu biti neselektivne subvencije. Dok programi podižu produktivnost i pomažu firmama da pređu na viši nivo rasta, subvencije često rade suprotno – uzimaju od malih da bi dale velikim.

“Nekada je to imalo efekta, ali danas nas vodi ka zastoju”, istakla je Udovički.

Jedan od najvećih problema, prema analizi CEVES-a, jeste nedostatak transparentnosti. Proces izrade fiskalne strategije i budžeta zatvoren je za javnost, a vlada se poziva na dokument „Skok u budućnost“ – za koji, kako navode organizacije civilnog društva, zvanično ne postoji nikakav zapis da je usvojen.

Dodatno, iako je međunarodna zajednica tražila objavljivanje svih ugovora o velikim projektima, naročito onih sa Kinom, većina tih dokumenata i dalje nije dostupna.

Ni programski budžet se ne može pohvaliti rezultatima. U praksi je slab, nedovoljno razvijen i često služi kao poligon za prikrivanje drugih vrsta rashoda – od politički motivisanih zapošljavanja do ugovora preko agencija. Kada se pogleda struktura potrošnje, vidi se da ono što bi trebalo da bude ulaganje u razvojne programe zapravo čini mali deo ukupnog kolača.

Slična situacija je i sa kapitalnim investicijama. Budžet se donosi krajem godine, kada su već dostupni rezultati izvršenja do septembra – a oni su rekordno niski. Realizacija kasni više nego ikada.

Najveće kašnjenje beleže troškovi za EXPO 2027, čime se otvara pitanje: ako se radovi ne ubrzaju, da li će projekat uopšte moći da se završi na vreme? Svetska banka već godinama upozorava da su investicije u Srbiji neefikasne – mnogo koštaju, a daju malo, navodi se u analizi CEVES-a.

Takođe, Udovički navodi da je država objavila listu projekata vrednih preko 20 miliona evra, ali nije izvesno da je spisak potpun.

Kada se uporedi planirano i urađeno, vidi se da 19 projekata premašuje očekivanu vrednost, dok 19 kasni, uključujući najvažnije državne poduhvate: zgradu za EXPO, nacionalni stadion, saobraćajnice ka Surčinu, obilaznicu oko Beograda, deonice auto-puteva i pruge, mostove preko Save, tunel od Karađorđeve do Dunavske, kao i deo železnice Beograd–Budimpešta.

“Svi ovi projekti kasne skoro 40 odsto, a deo troškova već se preliva u 2026. i 2027. godinu – čak oko 300 miliona evra je prebačeno za 2027. Ostali projekti takođe klize u buduće budžete, ostavljajući otvoreno pitanje da li je budžet za 2026. zaista razvojni dokument ili još jedna mapa neispunjenih obećanja”, rekla je Udovički.

Ekonomista Vojsilav Stojanović vratio se na analizu budžetskih rezervi za 2024. godinu koja je pokazala da je potrošeno oko 68 miliona evra, odnosno 0,08 odsto BDP-a. Najveći problem je netransparentnost – više od 53 odsto rezervi utrošeno je bez jasnog programa za šta su namenjene. Daljih 22 procenta otišlo je na podršku radu Vlade, a 12 odsto na infrastrukturne projekte, dok je ostatak raspodeljen na nadzor u privredi, podršku institucijama na Kosovu i Metohiji i druge potrebe.

“Kada se posmatra ko zapravo troši rezerve, vidi se velika centralizacija. Čak 72 odsto rezervi raspodelio je Generalni sekretarijat Vlade, dok Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede učestvuju znatno manje. Za veliki deo potrošnje ne postoje podaci, pa se vode kao nekategorizovane. Izdvaja se i oko devet miliona evra rezervi koje su otišle sportskim savezima”, rekao je Stojanović.

On je naveo i da međunarodne organizacije poput MMF-a i Svetske banke već duže vremekritikuju ovakvu praksu, uz zahtev da se uvedu jasna pravila i kriterijumi za trošenje rezervi.

Analiza je obuhvatila i dinamiku potrošnje tokom godine. Kod rashoda za robu i usluge, ali i kapitalnih investicija, izdaci se masovno nagomilavaju u četvrtom kvartalu – često više od 30 odsto, a kod kapitalnih rashoda i preko 40 odsto. Očekuje se da bi u 2025. godini čak gotovo 50 odsto kapitalnih ulaganja moglo biti potrošeno u poslednja tri meseca.

“Ovaj obrazac ukazuje na takozvani „use it or lose it“ sindrom gde institucije troše novac na kraju godine kako im budžet za narednu ne bi bio smanjen. Zbog toga se veliki projekti guraju u finiš godine, što otvara sumnje u kvalitet radova, planiranje budžeta i efikasnost investicija. Međunarodne institucije ovo navode kao jedan od sistemskih problema budžetskog upravljanja u Srbiji”, zaključio je Stojanović.