Do 31. marta rok za dostavljanje izveštaja o poslovanju sa inostranstvom

Svi subjekti koji posluju sa inostranstvom moraju obratiti pažnju na 31. mart, jer su do tada dužni da Narodnoj banci Srbije (NBS) dostave konačne izveštaje o stranim direktnim investicijama, kako bi se osigurala tačnost i usklađenost podataka sa završnim računom.

U pitanju su dva dokumenta – obrazac DI1 i obrazac DI2, koji se odnose na strana ulaganja u Srbiji i srpske investicije u inostranstvu.

“Obrazac DI1 odnosi se na strana direktna ulaganja nerezidenata u Srbiji. Njegovi obveznici su domaća pravna lica u kojima strani investitori imaju vlasnički udeo. Ovaj izveštaj se podnosi kvartalno, a finalna verzija za četvrto tromesečje mora biti dostavljena do 31. marta, kako bi se svi podaci uskladili sa godišnjim finansijskim izveštajem”, objašnjava advokat Branislav Vještica.

Na osnovu ovih podataka kreiraju se analize koje mogu uticati na buduće ekonomske politike i strategije privlačenja stranih investicija.

S druge strane, obrazac DI2 odnosi se na direktne investicije domaćih pravnih i fizičkih lica u inostranstvu. Njegovi obveznici su svi rezidenti koji imaju vlasnički udeo u kompanijama van Srbije. Kao i DI1, i ovaj obrazac se podnosi kvartalno, dok konačna verzija za prethodnu godinu mora biti predata najkasnije do kraja marta.

Rokovi za podnošenje izveštaja

Zakonom su propisani različiti rokovi i način izveštavanja za različite vrste kreditnih poslova sa inostranstvom, o kojima rezidenti podnose izveštaje Narodnoj banci Srbije.

Za najveći broj kreditnih poslova sa inostranstvom, na primer dugovanja i potraživanja po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga ili po poslovima finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata, propisano je zbirno izveštavanje na tromesečnom nivou, isključivo u elektronskom obliku i bez dostavljanja prateće dokumentacije.

Za određene kreditne poslove, kao što su finansijski i komercijalni krediti i zajmovi uzeti iz inostranstva ili odobreni inostranstvu, predviđeno je pojedinačno izveštavanje u roku od 10 dana od zaključenja, izmene ili raskida ugovora o kreditnom poslu. Izveštavanje o komercijalnim kreditima i zajmovima, odnosno o ugovorenom odloženom plaćanju uvoza ili izvoza robe i usluga, moguće je i u roku do 30 dana od dana uvoza, izvoza odnosno avansne naplate ili plaćanja, a uz dostavljanje propisane dokumentacije.

“Građani i preduzetnici koji sklapaju kreditne poslove sa inostranstvom dužni su da o tome izveštavaju NBS. Iako su propisi jasni, a uputstva detaljna, praksa pokazuje da mnogi rezidenti ne ispunjavaju ovu obavezu na vreme, izlažući se riziku visokih novčanih kazni”, navodi advokat.

Ko mora da izveštava i šta spada pod kreditne poslove?

Pod obavezno izveštavanje spadaju različite vrste kredita i zajmova između domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. To uključuje kredite koje odobravaju strane banke, ali i zajmove povezane sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, finansijske kredite i subordinirane pozajmice.

Iz Narodne banke Srbije su za naš portal ranije rekli da je neizveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom u propisanom roku zakonski prekršaj i da su rezidenti odgovorni za tačnost podataka i dokumentacije.

Kazne za neizveštavanje nisu zanemarljive i zavise od statusa obveznika:

• Pravno lice može biti kažnjeno sa 100.000 do dva miliona dinara

• Odgovorno lice u kompaniji od 5.000 do 150.000 dinara

• Preduzetnici mogu platiti kaznu od 10.000 do 500.000 dinara

• Fizička lica mogu dobiti kaznu između 5.000 i 150.000 dinara

“Iako izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom može delovati kao administrativni teret, ono igra ključnu ulogu u ekonomskoj stabilnosti zemlje. Pravovremeno dostavljanje podataka ne samo da štiti građane i preduzetnike od novčanih kazni, već i omogućava državi da donosi bolje ekonomske odluke”, navodi advokat Vještica.