Ekstra profit, akcize, evropske direktive, veći PDV…: Gde je Srbija zaboravila da ubere porez?

Fiskalni okvir Srbije trenutno ne dozvoljava krupne poreske reforme, ali postoji prostor za restrukturiranje postojećih poreza, jačanje efikasnosti naplate, bolje ciljanje poreskih olakšica, kao i za usklađivanje sa EU direktivama, zaključeno je na početku godišnje konferencije Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) koja se ove godine održava na Kopaoniku.

Učesnici panel diskusije o poreskoj politici i fiskalnim izazovima – profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović i profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić – apelovali su na kreatore politike da pažljivo balansiraju između fiskalne održivosti i potreba privrede, uz naglasak da reformski potezi moraju biti strateški i stručno potkovani.

Makrofiskalni okvir ograničava prostor za reforme, preciznija poreska politika ga pruža

Profesor Saša Ranđelović dao je širi makroekonomski pregled stanja u Srbiji i ukazao na činjenicu da su planovi budžetskih prihoda za 2025. godinu zasnovani na pretpostavci privrednog rasta od četiri odsto, ali najnovije procene pokazuju verovatno usporavanje na oko 3,5 odsto.

“U prva tri meseca ove godine beleži se stagnacija poreskih prihoda, odnosno rast od svega 0,3 procenta međugodišnje, dok su rashodi povećani određenim diskrecionim odlukama države, poput povećanja plata, subvencija i slično. Zbog toga se očekuje da će fiskalni deficit premašiti planiranih tri odsto BDP-a”, istakao je Ranđelović i ocenio da u postojećim okolnostima „ne postoji realan fiskalni prostor za značajnije poreske olakšice“, osim ukoliko se paralelno ne izvrši restrukturiranje poreza ili racionalizacija rashoda.

Govoreći o mogućim izvorima dodatnog fiskalnog prostora, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu je naveo korake ka usklađivanju sa poreskim direktivama Evropske unije. To se pre svega odnosi na povećanje akciza na duvanske proizvode – u cilju usklađivanja sa minimalnim EU standardima, zatim na širi obuhvat akciza na energente koji trenutno nisu obuhvaćeni – poput uglja i fosilnih goriva, i na povećanje PDV-a na novoizgrađene objekte – koji se u Srbiji oporezuju po nižoj stopi od 10 odsto, što nije u skladu sa EU regulativom.

Profesor Svetislav Kostić je ukazao na važnost preciznijeg i ciljanijeg kreiranja poreske politike, posebno u uslovima fiskalnih ograničenja. On je istakao j da Srbija već godinama ne koristi dovoljno „nijansirane“ mere poreske politike koje bi sa manjim fiskalnim troškom mogle doneti bolje rezultate.

Posebno je kritikovao neiskorišćene prilike, poput one iz 2020. godine kada Srbija, za razliku od većine evropskih zemalja, nije uvela dodatni porez na ekstra profit kompanija tokom pandemije. Kao jedan od najupečatljivijih primera naveo je Naftnu industriju Srbije koja je, kako je istakao – u samo jednoj godini ostvarila profit jednak zbiru dobiti iz prethodnih pet godina.

Dok su druge zemlje uvele privremene poreze na ovakav tip dobiti, Srbija je odlučila da takve mere ne sprovede, čime je, prema mišljenju profesora Kostića, propustila značajan fiskalni kapacitet.

Evropska direktiva o minimalnom porezu – prozor za reformu

U fokusu je bila i Evropska direktiva o minimalnom porezu na dobit (Global Minimum Tax) koja se odnosi na multinacionalne kompanije sa konsolidovanim prihodima većim od 750 miliona evra. Suština pravila je da efektivno poresko opterećenje ne može biti niže od 15 odsto. Ako država domaćin ne naplati taj iznos, pravo na naplatu dobija matična država grupacije.

Profesor Kostić je ocenio da je, u tom smislu, besmisleno nuditi poreske olakšice takvim kompanijama, jer će razliku u plaćenom porezu svakako naplatiti druge zemlje. Kao rešenje predložio je uvođenje takozvanog Qualified Domestic Minimum Top-up Tax (QDMTT), kojim bi Srbija sama naplatila tu razliku, što već rade zemlje poput Severne Makedonije.

Na taj način bi se sačuvali nacionalni poreski prihodi, a poreski podsticaji usmerili ka domaćim kompanijama koje ne potpadaju pod ova globalna pravila – što u praksi znači više od 99 odsto privrednih subjekata u Srbiji.

Proširenje poreske osnovice i pitanje progresivnosti

Profesor Pravnog fakulteta govorio je i o mogućem proširenju poreske osnovice kroz bolje iskorišćavanje postojećih poreskih oblika, posebno u segmentu oporezivanja imovine koja se koristi za sticanje prihoda, oporezivanja nasledstva i poklona, kao i luksuznih dobara.

U tom kontekstu predložio je uvođenje nijansiranih mera poput, na primer, oslobađanja poreza za porodični dom, uz povećano opterećenje na drugu ili luksuznu imovinu. Takođe je naveo da su stope poreza na nasledstvo u Srbiji izuzetno niske u poređenju sa EU praksom – i da postoji prostor za njihovo povećanje, uz uvođenje neoporezivih osnovica.

Govoreći o mogućoj reformi poreza na dohodak, panelisti su se složili da Srbija ima prostora za povećanje progresivnosti, ali uz veoma pažljiv pristup. Istaknuto je da bi veće poresko opterećenje za visokokvalifikovanu radnu snagu moglo imati negativne efekte po konkurentnost domaće privrede, jer Srbija trenutno nema kapacitete da brzo nadoknadi njihov potencijal.

Zbog toga bi bilo važno da se, prilikom eventualnih promena, obezbedi tranzicioni period i mehanizmi kojima bi se sprečilo smanjenje neto prihoda te kategorije radnika.