Evropske industrijske inovacije, zeleni gasovi i cirkularna ekonomija

Evropska industrija prolazi kroz najbržu transformaciju u poslednjih nekoliko decenija – digitalizacija, automatizacija, održiva proizvodnja i rast zahteva EU u pogledu cirkularne ekonomije menjaju pravila igre za kompanije svih veličina. U tom kontekstu, Srbija se sve više pozicionira kao deo panevropskog industrijskog ekosistema.

Konkurentnost domaće privrede zavisiće od brzine kojom će se efikasno uskladiti sa evropskim ESG standardima i zelenim propisima. U trenutku kada EU model održivog poslovanja postaje ne samo regulatorni okvir već i uslov za pristup finansijama, tržištima, investicijama, kao i održivog poslovanja srpske kompanije ulaze u novu fazu transformacije klјučne za opštanak na evropskom i globalnom tržištu.

Pokretanje srpsko-italijanskog EPR ekosistema samo je prvi korak ka modernijem, odgovornijem i globalno konkurentnom industrijskom razvoju, jedna je od poruka konferencije „Future-Proof Industry: inovacije, partnerstva i održivi rast“, koja je u ponedeljak održana u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Srbija ima potencijal da postane industrijski centar Evrope – ali uz više saradnje i manje straha

Direktor evropske agencije EIT Manufacturinga Johanes Hanšofski (Johannes Hunschofsky) ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da Srbija i dalje ima snažnu industrijsku osnovu, uprkos promenama u strukturi privrede poslednjih decenija.

„Srbija decenijama ima snažnu industrijsku tradiciju. Potencijal je i dalje veliki – i u industriji i na univerzitetima koji mogu da obrazuju kvalitetan kadar. Ono što sada pokušavamo jeste da snažnije integrišemo srpsku industriju u naš evropski ekosistem“, ističe on.

EIT Manufacturing danas radi na tome da domaće kompanije snažnije uključi u evropske inovacione tokove. Hunschofsky primećuje da u Srbiji, kao i drugde, postoji određena doza opreza kada se govori o saradnji:

„Ljudi često misle: ‘Dobro, šta oni zapravo žele?’ Ali u svim evropskim zemljama videli smo da nema napretka bez saradnje. Danas nijedna kompanija ne može da uspe sama. Kroz zajedničke evropske projekte – Horizon, Erasmus+, Interreg i druge – vidimo da saradnja između kompanija, istraživačkih organizacija i univerziteta značajno povećava šanse i mogućnosti za celu industriju. Želimo da Srbija u tome učestvuje još više.“

Kao najveći izazov navodi strah kompanija od gubitka intelektualne svojine – nešto što se, kako kaže, u praksi nikada ne dešava. Sa druge strane, najveća šansa Srbije leži u njenom talentu i tehničkim kapacitetima.

„Srbija za pet do deset godina može postati jedan od vodećih industrijskih centara Evrope. Pitanje je samo da li postoji politička podrška i da li su kompanije spremne da se otvore ka saradnji“, ocenjuje Hunschofsky.

Naš sagovornik kaže da je kroz rad sa velikim međunarodnim kompanijama širom Evrope naučio da se zahtevi stalno menjaju.

„Da sam pre tri godine razgovarao sa proizvodnim kompanijama o inovacionim projektima, rekli bi mi da to nije prioritet – da im trebaju kadrovi, veštine, ljudi… Danas, u trenutnoj ekonomskoj situaciji u kojoj je automobilska industrija u Nemačkoj u padu i pod pritiskom, prioritet su inovacije, ali – inovacije koje štede novac! Moramo da budemo produktivniji i da smanjimo troškove. Zbog toga je često teško balansirati ekološke, društvene i razvojne ciljeve sa time šta pojedinačne kompanije žele u tom trenutku. Ako danas razgovaram sa kompanijom o „zelenim investicijama“, oni nisu zainteresovani osim ako im mogu pokazati jasnu finansijsku uštedu, jer je fokus na produktivnosti i smanjenju troškova“, zaključuje prvi čovek EIT Manufacturinga.

Za MSP i startape ova organizacija već obezbeđuje različite vidove podrške: finansiranje inovacija, ulazak u evropske projekte, obuke, pristup tržištima i investicijama. Do sada je investirala u oko 15 startapa, dok su srpske firme učesnici u više evropskih projekata.

Industrijski gasovi postaju stub održivosti i nove industrijske vrednosti

Tržište tehničkih gasova u Srbiji godinama je stabilno, ali vrlo koncentrisano – prvi operater drži više od 70 odsto tržišta. Uprkos tome, kompanija Istrabenz Plini ušla je na srpsko tržište pre osam godina zbog jasnog potencijala, kaže Marco La Peruta u razgovoru za Biznis.rs.

„Industrijski gasovi su srce velikog broja industrija – od prehrambene do farmaceutske. U Srbiji vidimo prostor za rast, pa smo od tri zaposlena stigli do dvadeset“, navodi on.

Kompanija snažno ulaže u stručnost ljudi, laboratorijska istraživanja i razvoj novih aplikacija industrijskih gasova. Međutim, najveći strateški pomak odnosi se na održivost – posebno na prelazak sa tzv. sivog CO₂ na zeleni CO₂.

„Zeleni CO₂, dobijen iz biogasa ili biometana, praktično nema ugljenični otisak. Prošle godine otvorili smo fabriku u Češkoj, a vidimo da i globalne kompanije počinju da zahtevaju sertifikat zelenog CO₂“, kaže La Peruta.

Uskoro će ući na tržište sa novom patentiranom tehnologijom namenjenom vinarijama: hlađenje grožđa pomoću tečnog CO₂, uz smanjenu upotrebu sumpor-dioksida.

Kompanija ulaže i u sopstvenu energetsku tranziciju – već danas 40 odsto energije nabavlja iz obnovljivih izvora, a cilj je 100 odsto. U Italiji razvijaju laboratoriju „District of Life“, posvećenu primeni industrijskih gasova u hrani, farmaciji i ekologiji.

U oblasti vodoničnih tehnologija ističu se kao jedni od lidera: prošle godine predstavili su prvi uljem nezavisni kompresor za vodonik od 550 bara.

„Ne znamo da li će Srbija investirati u vodoničnu mobilnost za godinu ili tri, ali mi već imamo rešenje i spremni smo da ga primenimo čim se ukaže potreba“, poručuje La Peruta.

Innovando i PKS uvode novi model upravljanja otpadnim pneumaticima

Važan segment industrijske transformacije odnosi se na cirkularnu ekonomiju. Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između kompanije Innovando, Privredne komore Srbije i Confindustrie Srbija, otvara se put za razvoj novog modela upravljanja otpadnim pneumaticima.

Cveta Majtanović, direktorka za održivi razvoj italijanske kompanije Innovando, ističe da je cilj preneti italijansko iskustvo – ali ne i „kopirati“ italijanski model.

„Tržišta su različita. Naš cilj je da prenesemo ekspertizu, a model prilagodimo lokalnim potrebama“, kaže u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njenim rečima, Innovando u Srbiju donosi upravljanje konzorcijumima proizvođača, napredni softver koji prati i kontroliše logističku infrastrukturu, i model koji obezbeđuje transparentnost i potpunu usklađenost sa EU regulativom.

Ključni naredni korak je izrada position paper-a, koji će poslužiti kao osnova za pilot projekat. Pilot će pokazati kako sistem funkcioniše u praksi, uz očekivanje da bude predstavljen u narednim mesecima.

Majtanović upozorava da Srbija mora biti potpuno spremna do 2030. godine, dok bi optimalno bilo da implementacija počne već do 2028.

Posebno ističe važnost inovacija, jer EU već uvodi obavezu većeg procenta recikliranog materijala u proizvodnji novih pneumatika.

„Ako sutra bude propisana obaveza da 30-50 odsto pneumatika mora biti reciklirano, bez tehnološke inovacije to neće biti moguće.“

Kao rešenje navodi tehnologiju devulkanizacije gume na niskim temperaturama – proces koji omogućava vraćanje kvalitetnog materijala u proizvodnju. Ovu tehnologiju njena druga firma Rubber Conversion već primenjuje sa svetskim proizvođačima poput Bridgestone-a, Stellantis-a i Mercedesa.