Fiskalna stabilnost obezbeđena, ali model rasta mora da se menja

Uprkos brojnim negativnim šokovima kojima je bila izložena srpska privreda, pogotovo ove godine, a koji su bili izazvani stranim i domaćim faktorima, ona je ispoljila visoku otpornost. U 2023. rast BDP-a je bio 3,8 odsto, u 2024. je dostigao 3,9 odsto, a u 2025. će biti malo iznad dva procenta, dok su očekivanja bila da će premašiti četiri odsto. To znači da je došlo do usporavanja, ali još uvek imamo pozitivan rast. Prethodnih godina smo bili iznad svetskog proseka koji je oko tri odsto, a ove smo ispod te cifre. Očekuje se da će Srbija u sledeće tri godine imati znatno više stope rasta koje će biti iznad globalnog proseka.

Ovako trenutno stanje privrede i makroekonomsku stabilnost Srbije ocenjuje Nebojša Savić, profesor FEFA fakulteta i urednik Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC). U razgovoru za Biznis.rs on napominje da je možda i najznačajnije to što se, uprkos brojnim izazovima pred kojima se našla, srpska privreda pokazala izuzetno otpornom na veoma složene geopolitičke i geoekonomske okolnosti koje vladaju u svetu, a podseća da su takvu ocenu dali i MMF i Svetska banka, kao i Evropska komisija.

– Kada je reč o inflaciji, ona je svedena unutar ciljanog nivoa od 3±1,5 odsto i tu će ostati i u sledećim godinama. Uprkos brojnim faktorima koji su delovali proinflatorno, opet kako zbog domaćih tako i inostranih faktora, stopa inflacije je stabilizovana na niskom nivou i kreće se oko ciljanog nivoa od tri odsto. Nezaposlenost je takođe na silaznoj putanji i kreće se oko 8-9 odsto. Fiskalni deficit je u okvirima oko tri odsto, što je nivo koji je usaglašen sa MMF-om i fiskalnom strategijom. Nivo javnog duga je na nivou od 43-44 odsto BDP-a, što je znatno niže od zemalja EU.

Posle dvogodišnjeg priliva stranih direktnih investicija (SDI) od oko pet milijardi evra, ove godine je priliv oko 60 odsto prošlogodišnjeg nivoa. To je rezultat spoljnih okolnosti, a pre svega recesije u EU, i domaćih političkih kretanja.

Sve u svemu, uprkos brojnim izazovima srpska privreda je ispoljila veoma visoku otpornost na izuzetno složene geopolitičke i geoekonomske okolnosti koje vladaju u svetu.

Koji nalaz iz najnovije Bele knjige Saveta stranih investitora smatrate najkritičnijim za dugoročni privredni rast Srbije?

– Jedna od najinteresantnijih, ali i dugo prisutnih preporuka, koja je postala već tradicionalna i na koju ukazuju i strani investitori, baš kao i domaći privrednici, jeste ona vezana za parafiskalne namete. Ovo je pitanje koje se može rešiti i bilo bi dobro da se sa rešavanjem, odnosno smanjivanjem parafiskalnih nameta, krene što pre. Značajno je i zbog toga što se u tom nizu nameta nalaze i neki koji su relikt prošlosti. Ovaj set sugestija stranih investitora treba što pre uvažiti i pozitivno rešavati.

Važna je još jedna stvar koja se posebno ističe u vezi sa domaćim privrednicima. Stranim investitorima bi odgovaralo, a to je od interesa i za srpsku privredu, da se što više razvija domaći privatni sektor, da se intenzivira ulaganje domaćeg privatnog kapitala i da se, koliko god je to moguće, domaći privatni sektor uključuje u međunarodne lance vrednosti i lance dobavljača.

U kojoj meri su aktuelni fiskalni planovi i budžetska politika u skladu sa preporukama međunarodnih institucija i investitora, posebno u pogledu javnih investicija i rasta javnog duga?

– Ceo fiskalni blok u Srbiji je u potpunosti usaglašen sa MMF-om i sredinom decembra je potvrđena poslednja revizija tekućeg aranžmana iz predostrožnosti. To je izuzetno dobar rezultat u godini koja je bila veoma složena, a to je i osnov pozitivnih očekivanja u pogledu održavanja kreditnog rejtinga Srbije. Kao što je poznato, Srbija je dostigla i zadržala investicioni kreditni rejting kod jedne od tri agencije, a očekuje se da će u 2026. i druge dve agencije unaprediti naš rejting.

Zbog realizacije programa EXPO 2027, a u dogovoru sa MMF-om, prihvaćeno je da fiskalni deficit u Srbiji ne prelazi tri odsto BDP-a u periodu realizacije izložbe. Da se podsetimo, prema Mastrihtskim kriterijumima dozvoljen je nivo fiskalnog deficita od tri procenta, što Srbija ispunjava, ali isto tako Srbija je tri godine unazad oborila deficit na 1,5 do dva odsto BDP-a i tome treba težiti u budućnosti kada se završe projekti vezani za EXPO 2027.

Kada se radi o javnim investicijama, treba naglasiti da se one kreću oko sedam odsto, što je među najvišim nivoima u grupi zemalja na sličnom nivou razvijenosti. One su izuzetno značajne za naš ukupan razvoj. Moje mišljenje je da Srbija treba da nastavi dalje sa intenzivnim javnim ulaganjima u razvoj infrastrukture, i to iz sledećih razloga: prvo, nivo ukupne fizičke infrastrukture u Srbiji jeste značajno podignut u odnosu na ranije stanje. Međutim, još uvek naša fizička infrastruktura nije na nivou koji će zadovoljavati potrebe modernog razvoja srpske privrede, kako kada se radi o putevima, prugama, aerodromima…

Drugo, javljaju se potpuno nove potrebe koje zahtevaju nova obilna ulaganja u razvoj energetskih izvora i infrastrukture u funkciji razvoja veštačke inteligencije (AI). Srbija mora biti deo projekata EU vezanih za AI fabrike (Srbija se u tom pogledu mora povezati sa AI fabrikama Grčke i Italije) i razvijati takozvane AI antene. U strateškom smislu ovo je svakako jedan od najvažnijih razvojnih pravaca Srbije u sledećim decenijama.

Na ovo se nadovezuje i program razvoja zelene ekonomije na osmišljen način, uz puno uvažavanje energetske sigurnosti i energetske bezbednosti. Energetska bezbednost je u savremenim geopolitičkim i geoekonomskim uslovima izuzetno značajna, ona je u vrhu svih prioriteta. Pritom je potrebno taj strateški cilj realizovati u realističnim okvirima koji su usklađeni sa realističnim tajmingom koji nas neće dovoditi u nove rizike.

Srbija postiže solidne stope rasta, ali struktura rasta ostaje pitanje. Da li i dalje zavisimo previše od nisko kvalifikovane proizvodnje i subvencija? Ima li Srbija ima jasnu strategiju prelaska sa ekonomije zasnovane na investicijama na ekonomiju zasnovanu na produktivnosti i inovacijama?

– Otvorena pitanja vezana za rast i razvoj Srbije su veoma značajna, a ovde moramo imati u vidu dve stvari. Prva je vezana za tempo razvoja, to je pitanje stope rasta. a druga se tiče kvaliteta i strukture rasta – da li on vodi ka modernoj privrednoj strukturi?

Srbija će sledećih godina ostvarivati relativno visoke stope rasta, imajući u vidu savremene geopolitičke i geoekonomske okolnosti. To su potvrdili i MMF i Svetska banka. Dakle, sama dinamika će biti intenzivirana – preko četiri, pa i pet odsto godišnje, što se u uslovima recesije u EU koja je naš najznačajniji trgovinski partner može oceniti kao veoma povoljno.

Drugo pitanje je privredna struktura i ono je izuzetno značajno jer se Srbija nalazi u prelaznoj zoni – od investicijama vođene privrede ka privredi vođenoj inovacijama. Srbija po nivou razvijenosti, po kriterijumima Svetske banke, izlazi iz više grupe među srednje razvijenim zemljama i ulazi u nižu grupu među razvijenima. To znači da je potrebno prilagođavanje strategije razvoja kako bismo mogli uspešno da se razvijamo na dugi rok u uslovima svih tih izazova kojima smo izloženi.

Suština tog zaokreta je da naši proizvodi treba da budu što inovativniji i da u sebi sadrže viši nivo prerade i samim tim veću dodatu vrednost. Za podsticanje ovakvog modela rasta neophodno je da se značajno povećaju ulaganja u istraživanja i razvoj koja su znatno niža od onoga što bi nam obezbedilo prelazak u inovacionu fazu.

Bela knjiga često naglašava potrebu za predvidivim zakonodavnim okvirom. Koje tri reforme bi, po vašem mišljenju, u najkraćem roku najviše poboljšale poslovni ambijent?

– Prvo, ostati predvidiv u pogledu uslova poslovanja uz dalje unapređenje poslovne klime. Drugo, osnaživati ulogu domaćeg privatnog sektora i treće – povećati ulaganja u istraživanja i razvoj i države i privrede, kako bi se podigao nivo inovativnosti.

(Opširniji intervju sa Nebojšom Savićem čitajte u novogodišnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs)