Globalne cene celuloze direktno se preslikavaju na domaće tržište
EkologijaInvesticijePoslovanje
28.11.2025 12:30 Autor: Ljiljana Begović 0
Industrija proizvodnje talasastog papira, kartona i papirne ambalaže u Srbiji je veoma turbulentna – sa jedne strane vidljiv je rast tržišne vrednosti i potražnje, a sa druge proizvođači osećaju pritiske u vidu troškova sirovina.
Vrednost domaće industrije papirne i kartonske ambalaže za 2025. godinu procenjena je na oko 1,7 milijardi evra.
Da je ovaj sektor u usponu pokazuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall jer se ukupni prihodi delatnosti proizvodnje talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona mere milijardama dinara. Preciznije, u 2024. godini baš ova grana delatnosti proizvodnje ambalaže od papira i kartona prihodovala je 97.316.342.000 dinara.
Kada je reč o dobiti, sva preduzeća koja posluju u okviru ove delatnost ostvarila su poslovni rezultat u prošloj godini od 5,5 milijardi dinara (5.517.703.000).
Cene celuloze su veoma promenljive, a na to utiču rast troškova sirovina (drvo, energija), logistike, transporta, globalna potražnja za ambalažom i higijenskim papirom. Na ovu industriju naročito je negativno uticala pandemija, kao i geopolitički poremećaji na tržištu.
U Evropi je prosečna cena NBSK celuloze u prvoj polovini 2025. bila nešto viša nego u isto vreme prošle godine. Jedan od globalnih proizvođača, kompanija Suzano je podigla cenu celuloze za Evropu na 1.160 dolara po toni. Tokom 2022. ova sirovina dostigla je rekordnu cenu od oko 2.000 evra po toni.
Tržište papirne i kartonske ambalaže u Srbiji pokazuje znake stabilnog rasta vrednosti i potražnje, ali istovremeno ostaje izloženo spoljnim šokovima kroz cene sirovina i energenata. Kako se celuloza ne proizvodi u Srbiji, proizvođači papira i kartona su zavisni od uvoza.
U razgovoru za Biznis.rs iz kompanije Kartonval kažu da se globalne oscilacije u cenama celuloze i recikliranih materijala skoro u potpunosti preslikavaju na domaće tržište, s obzirom na to da smo dosta zavisni od uvoza celuloze.
“Reflektovanje promena na domaćem tržištu nastaje otprilike nakon mesec dana od promene na globalnom. I ove, kao i prethodnih godina, bilo je velikih oscilacija cena – kako povećanja, tako i smanjenja. Generalno, u poslednjih nekoliko godina turbulentno je i nepredvidivo i evropsko i domaće tržište”, isitču iz Kartonvala.
Takođe navode da, kada je reč o recikliranim materijalima, njihova kompanija prati savremeni trend sve većeg korišćenja sekundarnih sirovina.
“Korišćenje recikliranih materijala je veoma veliki izazov za sve proizvođače, pa i za nas, ali se trudimo da ispoštujemo propisane standarde, da obezbedimo dobru poslovnu praksu i da reklamacije na proizvode od recikliranih materijala svedemo na minimalnu meru”, objašnjavaju naši sagovornici.
Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je i sama struktura industrije prilično heterogena. Većina firmi su mikro i mala preduzeća, često orijentisana na proizvodnju gotove ambalaže (kutije, pakovanja, kese, transportni sanduci). S druge strane, samo mali broj većih firmi ima kapacitet da proizvodi talasasti papir ili karton i da pokriva ceo lanac, od prerade sirovog papira do proizvodnje kutija i ambalaže.
U delatnosti proizvodnje talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona u 2024. godini bilo je aktivno 524 preduzeća.
| Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona u 2024. godini | ||
|---|---|---|
| Ime preduzeća | Ukupni prihodi | Dobit |
| TETRA PAK PRODUCTION DOO BEOGRAD | 33.510.457.000 | 1.712.996.000 |
| MONDI ŠABAC DOO ŠABAC | 6.976.842.000 | 955.073.000 |
| KARTONVAL DOO BEOGRAD | 5.883.354.000 | 725.741.000 |
| SMURFIT WESTROCK AVALA ADA DOO | 7.725.255.000 | 383.442.000 |
| DS SMITH PACKAGING OFFSET | 1.623.791.000 | 248.899.000 |
| BELUS DOO NIŠ | 738.905.000 | 200.397.000 |
| PROIZVODNO TRGOVINSKO PREDUZEĆE NATURA TRADE DOO | 3.350.741.000 | 183.232.000 |
| PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU,TRGOVINU I SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET KARTEKS DOO BEOGRAD | 3.149.532.000 | 173.486.000 |
| DOO MALI AGRAR ZA TRGOVINU I USLUGE RUMENKA | 1.178.931.000 | 157.652.000 |
| DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU AMBALAŽE DS SMITH PACKAGING KRUŠEVAC | 5.502.769.000 | 148.613.000 |
| LORENAPROM DOO LOZNICA | 792.489.000 | 140.063.000 |
| DUNIPAK DOO KRUŠEVAC | 1.206.121.000 | 139.839.000 |
| RVM DOO KRALJEVO | 1.922.250.000 | 115.563.000 |
| DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA TRGOVINU INTERTRON VRŠAC | 3.037.893.000 | 112.648.000 |
| ZNAMGRAF DOO ČAČAK | 625.812.000 | 77.244.000 |
| BEO-DRAGOS DOO BEOGRAD | 2.683.465.000 | 38.079.000 |
| Belprint doo Gornji Milanovac | 774.692.000 | 26.726.000 |
| BIOROL DOO | 739.077.000 | 26.295.000 |
| METALAC PRINT DOO GORNJI MILANOVAC | 557.457.000 | 24.612.000 |
| SANI-KOMERC DOO LAJKOVAC | 163.568.000 | 22.488.000 |
| DOO ZA PROIZVODNJU I TRGOVINU „POINT“ | 122.704.000 | 22.283.000 |
 *svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima | ||
Na prvom mestu se nalazi kompanija Tetra pak production iz Beograda sa ostvarenom neto dobiti od 1.712.996.000 dinara. Ovo, po veličini svrstano kao veliko preduzeće, ima dugu tradiciju poslovanja, još od 1997. godine.
Tetra pak production proizvodi ambalažu za tečnu i polutečnu hranu, zatim sisteme za otvaranje i zatvaranje, mašine za punjenje, distributivne mašine, ambalažne materijale, pomoćne materijale i sekundarnu ambalažu.
“Već nekoliko decenija kompanija radi na povećanju efikasnosti sistema reciklaže kartonske ambalaže za tečnu hranu. Trenutno grupa planira da investira do 40 miliona evra godišnje u reciklažu kartonske ambalaže, kako bi do 2030. godine povećala stopu sakupljanja kartonskih pakovanja za reciklažu u EU na 90 odsto i stopu reciklaže na 70 procenata”, navodi se na zvaničnom sajtu ovog preduzeća.
Kada je reč o dobiti na osnovu koje se ova firma našla na prvom mestu liste najboljih u okviru delatnosti, bitno je napomenuti da je ovaj parametar koji ukazuje na stabilnost poslovanja u 2023. godini iznosio 2.420.056.000 dinara, a u 2022. godini 1.367.854.000 dinara.
Sa rezultatom od 955 miliona dinara (955.073.000) u prošloj godini na drugom mestu liste našao se Mondi iz Šapca. I ovo veliko preduzeće posluje više od 25 godina na domaćem tržištu, sa stabilnim finansijskim rezultatima. Dobit za Mondi u 2022. godini iznosila je 966.227.000 dinara, dok je u 2023. suma došla do čak 1.198.334.000 dinara.
Pročitajte još:
Kartonval iz Beograda zauzeo je treću poziciju na listi koju je prema dobiti sastavila bonitetna kuća CompanyWall. Njihov rezultat u 2024. godini iznosio je 725.741.000 dinara.
“Preko 90 odsto sirovina koje koristimo su reciklirani papiri, a proizvodnja funkcioniše uz pomoć zelene energije. Fabrika je smeštena u nekadašnjem proizvodnom kompleksu stare šećerane u Šapcu, čime dajemo novi život postojećoj industrijskoj infrastrukturi. Naši proizvodi omogućavaju i klijentima da unaprede sopstvenu održivost – jer manje otpada i manji karbonski otisak, kao i korišćenje recikliranih materijala, znače više za prirodu”, stoji u zvaničnom predstavljanju na sajtu firme Kartonval.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.