Posledice velikih promena klime i potrošnje električne energije

Infrastruktura preopterećena, potrebna ulaganja u obnovu

AnalizaInfrastrukturaInvesticijeIzdvajamo

17.7.2024 08:01 Autor: Vladimir Jokanović 4

Infrastruktura preopterećena, potrebna ulaganja u obnovu Infrastruktura preopterećena, potrebna ulaganja u obnovu
Velika iskakanja u regionalnom sistemu snabdevanja električnom energijom, kao i u nekim drugim delovima sveta, nisu prouzrokovana samo visokim temperaturama vazduha, nego je pre... Infrastruktura preopterećena, potrebna ulaganja u obnovu

Velika iskakanja u regionalnom sistemu snabdevanja električnom energijom, kao i u nekim drugim delovima sveta, nisu prouzrokovana samo visokim temperaturama vazduha, nego je pre svega reč o lošoj infrastrukturi, ali u svakom slučaju treba sačekati zvanični izveštaj Evropske unije koji obuhvata ovu temu, naveo je za Biznis.rs Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze električne energije SEEPEX.

Sličnog mišljenja je i stručnjak za energetiku Željko Marković: „Ne treba dizati paniku, mreža je sigurna u našem regionu. To što je dogodilo prošlog meseca kada je došlo do istovremenog nestanka struje u Albaniji, Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj bio je incident, odnosno tehnički kvar“, istakao je naš sagovornik.

Prema pisanju Bloomberga, klimatska kriza izlaže električne mreže rizicima poput poplava koje ruše dalekovode, suša koje isušuju hidro rezervoare i povećane potražnje za hlađenjem tokom ekstremnih vrućina.

„Čitav energetski sistem je izgrađen i dizajniran u jednom klimatskom periodu, a sada se traži da funkcioniše u drugom. To samo znači da više stvari može poći po zlu“, rekao je Majkl Veber (Michael Webber), profesor energetike na Univerzitetu Teksas u Ostinu.

Nestabilne mreže stvaraju nestabilnost za poslovanje, izazivaju političke probleme i ugrožavaju živote. Širenje električne mreže u SAD koštaće oko 24.100 milijardi dolara kako bi se ispunili ciljevi nulte emisije do 2050. godine, što premašuje potrebna ulaganja u kapacitete obnovljivih izvora energije. Zbog svojih velikih površina i visoke potrošnje energije, SAD i Kina suočavaju se sa najvećim troškovima, ali nijedna zemlja nije toga pošteđena.

Većina prekida snabdevanja događa se kada veliki delovi snabdevanja ili potražnje naglo dođu ili nestanu. Oštećenja od oluja, nagli porast proizvodnje iz obnovljivih izvora ili skokovi u potrošnji mogu izazvati prekide tamo gde mreža nije dovoljno otporna. Klimatske promene povećavaju ranjivosti sistema. Problemi su nedavno pogodili i srednje razvijene zemlje, uključujući energetski bogate Meksiko i Kuvajt, kao i uvoznike poput Albanije.

Željko Marković je naveo da je do pomenutog velikog iskakanja sistema prenosa električne energije u regionu 21. juna došlo usled istovremenog ispadanja četiri električna voda u Albaniji, a budući da je sistem prenosa međudržavni, došlo je do problema i u drugim zemljama.

„EU je preporučila veća ulaganja u infrastrukturu, odnosno u prenosnu mrežu, jer budućnost donosi veću potrošnju električne energije. Moraju da se izvrše remonti na međunarodnom nivou, a ne samo na nacionalnom. Problem preopterećenja mreže nije samo regionalni, nego se sa tim problemom suočavaju Evropa i svet“, kazao je Dejan Stojčevski.

Prema rečima Markovića, klimatske promene su jedan od faktora koji utiče na nestabilnost mreža prenosa struje. On navodi da je period od 10 do 15 godina, a to je vreme za koje je došlo do značajnih klimatskih promena, kratak za energetiku i da su ulaganja u infrastrukturu ključna kako bi se održala stabilnost snabdevanja.

„Treba imati u vidu da i dekarbonizacija podrazumeva povećanje električne energije, jer je struja zamena za foslina goriva, a takođe i da se povećala letnja potrošnja“, ističe Marković.

Prema izveštaju ekspertskog panela Evropske mreže operatora energetskog sistema električne energije (ENTSOE), neposredno pre incidenta 21. juna pogođeno područje uvozilo je oko 2.000 MW iz okolnih zemalja i izvozilo 4.127 MW u Italiju putem podmorskog kabla Monita između Crne Gore i Italije. U kratkom vremenskom periodu dogodila su se dva neočekivana ispadanja nadzemnih vodova, a nakon drugog ispada, napon je počeo da pada u širokom području.

Ovi padovi napona su se nastavili dok nisu dostigli tako niske nivoe da su izazvali visoke struje i dalje padove napona na mnogim linijama u regionu. Ovo je aktiviralo zaštitne uređaje koji su isključili te linije, što je dovelo do odvajanja pogođenog područja od elektroenergetskog sistema kontinentalne Evrope. Pogođeno područje je nastavilo da trpi pad napona, kao i pad frekvencije, što je na kraju dovelo do prekida snabdevanja strujom u pogođenom području.

  • SABRINA

    17.7.2024 #1 Author

    Definitivno se sve promenilo.

    Odgovori

  • PAVLE-2005

    17.7.2024 #2 Author

    Zašto da vam upućuju na obnovu sistema valjda to i da mi znaju

    Odgovori

  • ELLA

    18.7.2024 #3 Author

    Eksremne vrucine u buducnosti zahtevaju velika ulaganja u infrastrukturu

    Odgovori

  • SENSEI

    19.7.2024 #4 Author

    Umesto preventivnog razmišljanja uvek se priča o aktuelnim problemima

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.