Izvoz visokotehnoloških proizvoda iz Srbije za deset godina skoro šestostruko veći

Preorijentacija ka proizvodnji više dodate vrednosti predstavlja strateški pravac za unapređenje konkurentnosti srpske privrede. Podaci pokazuju da se Srbija nalazi u procesu tranzicije od tradicionalnih ka naprednijim industrijskim granama, što je od suštinskog značaja za dugoročni ekonomski razvoj. Visokotehnološke grane karakteriše veća produktivnost rada i veća dodata vrednost po zaposlenom u odnosu na tradicionalne industrijske grane. Ovo direktno doprinosi rastu životnog standarda i raspoloživog dohotka, ne samo zaposlenih u ovim sektorima, već i celokupnog stanovništva, ocenjuje Ivan Nikolić u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

On u svojoj analizi navodi da je izvoz visokotehnoloških proizvoda Srbije jedan od najdinamičnijih sektora u spoljnotrgovinskoj razmeni, sa impresivnim stopama rasta i sve većim značajem u ukupnom izvozu. U periodu od 2013. do 2024. godine vrednost ovog dela robnog izvoza je porasla sa 223,8 miliona evra na 1.294,7 miliona evra (gotovo ušestostručen). Posebno je uočljiv ubrzani rast u poslednjih pet godina (2020-2024).

„Udeo visokotehnoloških proizvoda u ukupnom robnom izvozu kontinuirano raste – sa svega 2,1 odsto 2013. godine na 4,5 odsto tokom 2024. godine. I ovaj rast je posebno izražen nakon 2020. godine, što ukazuje na strukturnu promenu ka izvozu proizvoda najviše dodate vrednosti“, napominje Nikolić.

Pokazatelj pokrivenosti uvoza high-tech proizvoda izvozom je od 2013. do 2024. porastao sa 21,0 na 34,7 odsto. Ovo znači da se smanjuje deficit u razmeni high-tech proizvoda, što ukazuje na poboljšanu konkurentnost domaće proizvodnje.

Istovremeno, treba imati u vidu da iako udeo izvoza visokotehnoloških proizvoda raste, Srbija i dalje zaostaje za prosekom EU-27 zemalja (19,4 odsto) i vodećim zemljama kao što su Irska (42,5 odsto), Švajcarska (31,1) i Holandija (19,7).

Izvoz visokotehnoloških proizvoda Eurostat metodološki raščlanjuje u devet većih robnih grupa, a MAT je objavio podatke koji pokazuju koliko je Srbija izvozila iz koje od ovih grupa i koliko je taj izvoz porastao od 2013. do 2024. godine.

Šest najvažnijih grupa u 2024. godini čini 71,4 odsto ukupnog high-tech izvoza Srbije, što ukazuje na umerenu koncentraciju izvozne strukture. Vodeći proizvodi su: Motori za vazduhoplove (dominantna izvozna destinacija za ovaj proizvod lane je bila Nemačka sa 164,8 miliona evra); Delovi za gasne turbine – primarno ka EU (105,1 miliona) i Nemačkoj (96,1 miliona); Elektronski integrisani krugovi – ka EU (84,2 miliona); i Ploče i paneli – ka Nemačkoj (76,8 miliona) i EU (75,3 miliona evra). Izvoz je, dakle, snažno orijentisan ka EU tržištu, sa Nemačkom kao najvažnijim pojedinačnim partnerom. SAD je takođe značajno tržište, posebno za naoružanje i instrumente za merenje.

„Ekonomski značaj pozitivnog tehnološkog restrukturiranja je višestruk. Visokotehnološki proizvodi imaju manju cikličnost i veću stabilnost tražnje tokom ekonomskih kriza u odnosu na sirovine i poluproizvode. Istovremeno, diverzifikacija izvora ka proizvodima sa većom dodatom vrednošću smanjuje i zavisnost od fluktuacija cena sirovina na svetskom tržištu. Razvoj high-tech sektora podstiče šírenje tehnoloških inovacija na druge sektore privrede, stvarajući pozitivne eksternalije kroz prelivanje znanja i tehnologije. Visokotehnološke industrije kreiraju visokokvalifikovana radna mesta sa većim platama, što doprinosi zadržavanju kvalifikovanih kadrova u zemlji“, zaključuje Ivan Nikolić.

Podaci pokazuju i dramatičan porast udela stranog kapitala u high-technology sektoru – sa 38 odsto u 2010. na 69 odsto u 2024. godini. Strane investicije su očigledno pokrenule proces tehnološkog nadograđivanja privrede, kao i veze sa globalnim tržištima, što objašnjava visoke performanse izvoza u high-tech sektoru.

U analizi se navodi i da je strani kapital je i selektivan – dok udeo u visokotehnološkom sektoru kontinuirano raste, on u sektoru koji obuhvata kompanije iz oblasti niskih tehnologija stagnira na 35 odsto. Ovo svakako pokazuje da strane kompanije prepoznaju Srbiju i kao lokaciju za naprednu proizvodnju, a ne jeftinu radnu snagu.

„Dakle, jasno je da je high-tech segment Prerađivačkog sektora vođen stranim investicijama, koji generiše visoku produktivnost i jake izvozne performanse. Međutim, ključna dilema je kako omogućiti da se efekti stranih investicija pretoče na domaće kompanije kroz lanac snabdevanja i saradnju. Zavisnost visokotehnološkog sektora od stranog kapitala nameće pitanje dugoročne održivosti – da li će domaće kompanije moći da dostignu slične performanse?“, pita se Nikolić u oktobarskom MAT-u.