Koje sve vrste subvencija mogu dobiti mala i srednja preduzeća u Srbiji?

Vlada Srbije objavila je Nacrt uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti horizontalne državne pomoći koja bliže definiše pravila po kojima se ova vrsta pomoći može dodeljivati učesnicima na tržištu, sa fokusom na mikro, mala i srednja pravna lica (MSP).

Cilj je podsticanje razvoja različitih privrednih aktivnosti – poput istraživanja, inovacija, zapošljavanja, obrazovanja, sportske i lokalne infrastrukture, kao i sanacije šteta nastalih usled prirodnih nepogoda.

Uredba se primenjuje na sve sektore, osim u slučajevima kada je pomoć namenjena zatvaranju neprofitabilnih rudnika uglja ili kada je uslovljena izvozom, korišćenjem domaćih proizvoda, sedištem korisnika u Srbiji ili obavezom da rezultati istraživanja ostanu u zemlji. Takođe, pomoć ne može biti vezana za davanje prednosti domaćoj robi ili uslovljena nabavkom proizvoda i usluga samo iz Srbije.

Kao horizontalna državna pomoć smatra se ona koja je dodeljena u skladu s pravilima i kriterijumima ove uredbe. Da bi bila usklađena pomoć mora da bude transparentna, što znači da se njen tačan iznos mora moći unapred izračunati, bez potrebe za dodatnom procenom rizika. To se odnosi i na bespovratna sredstva i druge oblike pomoći koji se moraju izraziti u bruto novčanoj vrednosti.

Uredba navodi oblike pomoći koji ispunjavaju kriterijum transparentnosti – uključujući subvencije, subvencionisane kamatne stope, kredite sa poznatim referentnim kamatama, državne garancije, poreske olakšice i druge zakonom dopuštene instrumente.

Pomoć MSP koja se dodeljuje u okviru šema kao što su besplatne ili subvencionisane usluge savetovanja i podrške takođe se smatra transparentnom – pod uslovom da se svi detalji objave unapred i da se vodi detaljna evidencija.

Što se tiče intenziteta pomoći, on se određuje na osnovu opravdanih troškova, bez PDV-a i drugih refundabilnih troškova. U slučaju kada se pomoć isplaćuje u ratama iznosi se diskontuju, odnosno izražavaju u sadašnjoj vrednosti koristeći odgovarajuću diskontnu stopu. Dan donošenja akta o dodeli pomoći ili zaključenja ugovora smatra se danom kada je pomoć formalno dodeljena.

Postoje i posebni slučajevi kada se intenzitet pomoći povećava za deset procenata – na primer, kada je u pitanju predujam, kada nema metodologije za obračun iznosa pomoći ili kada je predviđena obaveza vraćanja pomoći u slučaju uspešnosti projekta, po kamatnoj stopi ne nižoj od diskontne.

Određeno vreme za traženje subvencija

Važan kriterijum jeste efekat podsticaja. Pomoć mora biti zahtevana pre početka radova na projektu da bi se smatrala podsticajnom. Zahtev za dodelu mora sadržati detalje o učesniku, opisu projekta, budžetu, lokaciji i željenom obliku pomoći. Za velika pravna lica dodatni kriterijum je dokaz da pomoć značajno povećava obim projekta, investicija ili ubrzava njegovu realizaciju.

Pomoć se smatra podsticajnom i ako se daje kroz fiskalne olakšice koje su bile na snazi pre početka projekta, ili čak i ako je zahtev podnet kasnije, ali u skladu sa novim fiskalnim šemama koje zamenjuju stare. U tom kontekstu, početak projekta podrazumeva ne samo gradnju, već i bilo koju pravno obavezujuću radnju koja se odnosi na nabavku opreme ili imovine.

Uvek se smatra da horizontalna državna pomoć ima podsticajni efekat kada se dodeljuje mikro firmama za energetsko snabdevanje, za rešavanje tržišnih poremećaja u energetici ili za zapošljavanje i sanaciju šteta od prirodnih katastrofa. Mikro pravno lice je, u skladu s propisima, ono koje ima manje od 10 zaposlenih i godišnji promet ili bilans manji od dva miliona evra.

Takođe, pomoć ne može biti dodeljena subjektima kojima je prethodno naložen povraćaj nelegalne pomoći, niti onima koji se nalaze u teškoćama – osim ako se pomoć daje u okviru šeme za sanaciju posledica prirodne katastrofe i pod jednakim uslovima za sve. Ovim se dodatno štiti tržišna konkurencija i transparentnost u raspodeli državnih sredstava.

U okviru regulative koja se odnosi na horizontalnu državnu pomoć, posebno mesto zauzima podrška mikro, malim i srednjim pravnim licima (MSP), a ova pomoć se smatra usklađenom ako se dodeljuje u jasno definisane svrhe. To obuhvata ulaganja, savetodavne usluge, učešće na sajmovima i evropskim projektima teritorijalne saradnje, kao i snabdevanje energentima – posebno u kriznim situacijama na tržištu energije.

Investicije za MSP

Kada se govori o ulaganjima malih i srednjih preduzeća, opravdani troškovi na koje se pomoć može odnositi obuhvataju tri kategorije: ulaganje u materijalnu i nematerijalnu imovinu (uključujući jednokratne troškove koji se ne mogu amortizovati), procenjene troškove zarada za novootvorena radna mesta u vezi sa projektom tokom dvogodišnjeg perioda, ili kombinaciju ova dva oblika, ali tako da ukupni iznos ne premašuje veći pojedinačni trošak.

Ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu mogu se odnositi na osnivanje novog pravnog lica, proširenje postojećih kapaciteta, uvođenje novih proizvoda ili usluga, značajne izmene u poslovnim procesima ili preuzimanje imovine drugog privrednog subjekta. Materijalna imovina obuhvata zemljište, zgrade, mašine i opremu, dok se nematerijalna odnosi na patente, licence i ostalu intelektualnu svojinu. Poseban uslov je da nematerijalna imovina mora biti isključivo korišćena od strane korisnika pomoći, da bude kupljena od nepovezanih lica i da ostane u bilansu stanja korisnika najmanje tri godine.

Pomoć za zapošljavanje

Troškovi zarada za novoformirana radna mesta odnose se na iznose koje poslodavac stvarno isplaćuje zaposlenima – u bruto iznosu, dakle pre odbitaka. Pomoć se može dodeliti samo ako broj zaposlenih nakon završetka projekta bude veći nego što je bio u prethodnih godinu dana. Otvorena radna mesta moraju biti popunjena u roku od tri godine od završetka projekta i ostati aktivna najmanje tri godine.

Intenzitet pomoći za ulaganja iznosi do 20 odsto opravdanih troškova za mikro i mala pravna lica, odnosno do 10 procenata za srednja. Maksimalni iznos koji se može dodeliti po projektu iznosi 8,25 miliona evra.

Pored ulaganja, uredba obuhvata i druge vrste pomoći, kao što su savetodavne usluge za MSP koje mogu biti subvencionisane do 50 odsto opravdanih troškova, ali se izuzimaju uobičajene usluge kao što su poresko savetovanje, pravne konsultacije i reklamiranje. Maksimalni iznos pomoći u ovoj kategoriji iznosi 2,2 miliona evra po projektu.

Učešće na sajmovima takođe se subvencioniše do 50 odsto troškova, pri čemu se priznaju troškovi zakupa, postavljanja i vođenja štanda na sajmovima ili izložbama gde firma prvi put nastupa. I ovde je maksimalni godišnji iznos pomoći po korisniku 2,2 miliona evra.

Učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje obuhvata širi spektar troškova – od plata zaposlenih, preko administrativnih i konsultantskih usluga, do opreme i infrastrukture. Intenzitet pomoći i ovde može iznositi do 50 procenata opravdanih troškova, uz maksimalni iznos od 2,2 miliona evra po projektu. Međutim, za projekte manjeg obima država može odobriti pomoć u iznosu do 22.000 evra, bez obzira na vrstu troška.

Državna pomoć za nauku, infrastrukturu i inovativne klastere

Državna pomoć se može dodeliti za sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz programa Horizont 2020 ili Horizont Evropa, uz učešće Srbije i najmanje dve države članice EU. Projekti se biraju putem javnog poziva i ocene nezavisnih stručnjaka, a prihvatljive su aktivnosti osim eksperimentalnog razvoja. Najmanje 30 odsto troškova mora da bude pokriveno sredstvima EU programa.

Pomoć se može dodeliti i za ulaganja u istraživačku infrastrukturu – laboratorije, baze podataka, IKT mreže i slično. Maksimalan intenzitet pomoći je do 50 odsto (ili do 60 procenata ako učestvuje i EU zemlja), a iznos može ići do 35 miliona evra. Ulaganja moraju biti jasno razgraničena ako infrastruktura ima i komercijalnu svrhu. Pristup mora biti jednak za sve, osim ako neko učestvuje sa najmanje 10 odsto ulaganja – tada može imati pogodnosti, ali proporcionalno uloženom.

Za infrastrukturu za eksperimentisanje i testiranje pomoć se dodeljuje za laboratorije i slične kapacitete, naročito za MSP. Maksimalna pomoć je do 25 odsto troškova, najviše 25 miliona evra, uz mogućnost povećanja za male i srednje firme, EU kofinansiranje ili ako MSP koriste bar 80 procenata kapaciteta.

Kod inovativnih klastera, pomoć se deli na investicionu (za vlasnika) i operativnu (za operatora). Klasteri okupljaju firme, naučne organizacije i druge aktere koji sarađuju radi inovacija. Pristup klasteru mora biti jednak za sve po tržišnim uslovima, osim ako neko učestvuje sa bar 10 odsto ulaganja. Maksimalna pomoć po klasteru je do 10 miliona evra.

Subvencije za inovacije, usavršavanje i zapošljavanje

Mala i srednja preduzeća (MSP) mogu da dobiju državnu pomoć za inovacije u visini do 50 odsto opravdanih troškova, odnosno najviše 10 miliona evra. Pomoć obuhvata troškove zaštite patenata, angažovanja visokoobrazovanog osoblja iz drugih organizacija, kao i savetodavnih i infrastrukturnih usluga vezanih za inovacije.

Za konsultantske i usluge podrške intenzitet može biti i 100 odsto, ali uz limit do 220.000 evra u tri fiskalne godine. Kvalifikovano osoblje mora imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina iskustva.

Za procesne i organizacione inovacije MSP imaju pravo na pomoć do 50 odsto troškova, a veliki učesnici do 15 procenata, uz limit od 12,5 miliona evra po projektu. Procesne inovacije obuhvataju nove ili značajno unapređene proizvodne metode, dok organizacione inovacije uključuju promene u poslovnim praksama i strukturama, ali ne i rutinske ili ciklične promene.

Državna pomoć za usavršavanje pokriva troškove predavača, polaznika, saveta i administracije, uz osnovni intenzitet do 50 odsto. Povećanje je moguće do 70 procenata za osobe sa invaliditetom, teže zapošljive i MSP, sa maksimalno tri miliona evra po projektu. Važno je da obuke nisu zakonska obaveza.

Za zapošljavanje teže zapošljivih lica (na primer mladi, stariji od 50 godina, osobe bez kvalifikacija, roditelji samci, pripadnici manjina), država može subvencionisati zarade do 50 odsto troškova, najviše 5,5 miliona evra godišnje po firmi. Za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, moguće je dobiti do 75 odsto pomoći na troškove zarada, maksimalno 11 miliona evra po firmi godišnje.